Ракетно живцирање

Москва инсистира на тези да располаже оружјем којим се може пробити свака, макар и најбоља противракетна одбрана. Мисли се – америчка одбрана. О некој другој се и не говори.

Успешно испробавање РС-24, руског тешког пројектила који је с једне мобилне рампе лансиран на космодрому Плесецк, на северозападу, да би за време мерено секундама прелетео хиљаде километара и "звизнуо" по циљевима на Камчатки на североистоку, указује да је "теза о пробојности" оружја у основи тачна.

Питање које искрсава не тиче се ипак фасцинације ракетом, већ политичког ефекта, противречног њеном постојању и својствима. Наиме, ако Русија располаже оружјем којим се може пробити свака одбрана, макар и најбоља – због чега већ и сама идеја Вашингтона, да евентуално инсталира десет ПРО пројектила у Пољској (и радара у Чешкој), доноси собом разорни набој, довољан да угрози све потенцијале добрих руско-америчких односа? Чега се боји Русија, ако већ располаже тиме што има?

Амерички "антипројектили" не могу угрозити офанзивни "одговор" Руса. Председник Путин је објавио да земља располаже бојевом "главом" која се "практично не може уништити" средствима ПРО са земље. Дакле, ни америчким.

Стручњаци су потом описали поменуту "направу". Рекли су да она своје убојно нуклеарно пуњење може изнети из атмосфере у космос – где је (како ствари тренутно изгледају) недосезива – и врати га назад у атмосферу, летећи брзином осам пута већом од звучне.

 "Зрно" пада с неба, "без путање". (Неизводљива је правовремена детекција трајекторије.)

Америчка страна није порекла да Руси имају "ноу-хау" новог оружја. Објашњено је да је реч о накнадно оствареној замисли још из времена Андропова.

Описан као "летећи блок", пројектил је испробан и могу га понети било интерконтинентална "булава" на подморницама, било "топољ-М" и РС-24. "Булава" и РС-24 могу се наоружати са по три и више таквих самонавођених "глава".

Чему, дакле, толика политичка узбуна? Можда из предосећаја опасности да ће, упркос свему томе новом и задивљујућем, у будућности бити тешко очувати са Америком стратешки паритет, из времена СССР-а.

Откако је председник Буш објавио да САД једнострано иступају из уговора Вашингтона и Москве о забрани развоја противракетног оружја (убрзо после инаугурације 2000), Руси имају основа за утисак да равнотежа у потенцијалу за одмазду "клизи у једну страну".

 "Откидањем" једног, од неколико међусобно повезаних елемената својевременог договора Регана и Горбачова – подвучен је осећај Америке да је на путу да стекне стратешку премоћ. То је могао бити производ процене дотрајалости руских "совјетских" ракета и врло скромних могућности Русије да смогне и финансира правовремену замену.

На пример, ракетним снагама потребно је испоручивати приближно четрдесет РС-24 годишње, а оне добијају по шест РС-12М2 ( "топоља-М"). "Уско грло" је производни капацитет одбрамбене индустрије.

Друго, Американци рачунају с првим резултатима у свом ПРО "кишобрану". Верује се да је даљи развој ствар истраживања и растућих инвестиција.

Дакле, ако "њихов арсенал опада, а наша одбрана расте, у неком тренутку, пре или касније, две тенденције могу бити довољно изражене да могу утицати на стратешки баланс", резонује један стручњак са Харварда. Другим речима, када стекне утисак да равнотеже из времена СССР-а више нема, Вашингтон је више неће ни признавати. Уговор СТАРТ I, којим је то регулисано, истиче 2009. Посматрачи примећују да Буш "не жури" да с Москвом почне преговоре о његовој обнови. "Зли језици" кажу – зато председник Путин жури. Испробава примерке "нове генерације" ракетног оружја. Следећег председника Америке то би могло навести на закључак да је боље ипак ратосиљати се "ђавољег посла", па ако Руси већ имају то што имају, и још успеју да производе ракете као кобасице – потписати СТАРТ I још једанпут.