У ВСС укључити најугледније судије

У што краћем року требало би свеобухватно анализирати стање у правосуђу и сагледати ефекте донетих одлука у околностима које су драматично пратиле догађаје током реформе. Затим би, у складу са основним опредељењима која се тичу потребе за законитим и ефикасним радом суда, требало изнаћи решења која ће умањити негативне ефекте, утврдити личну одговорност за постојеће стање и обезбедити стабилност функционисања читавог система.

По мом уверењу, ова анализа мора бити пред лицем јавности, уз аргументовану критику, али и похвалу добрих и одрживих решења. Добру намеру овде морају да покажу сви друштвени чиниоци, јер проблеми с којима се суочава правосуђе такве су природе да ће, без сумње, врло брзо проузроковати значајне негативне ефекте у функционисању судске власти.

Из најмање два разлога носиоци судијских функција нипошто не би требало да остану по страни од овог процеса, пре свега због значајних стручних ресурса, али и због чињенице да својим гласовима дају мандат члановима Високог савета судства, органа судске власти који обезбеђује независност и самосталност судова и судија. Управо посвећеност овој фундаменталној обавези, коју је преузео на себе сваки изабрани члан наведеног тела из редова судија, сада мора бити преиспитана у законом предвиђеној процедури. Јер достигнућа судија, чланова овог тела, на очувању независности и самосталности судова и судија су, у ствари, мера успешности њиховог рада.

Налазим да преиспитивање рада и разрешење појединих судија сада није горуће питање, јер се та контрола обавља кроз редовну делатност суда. А за све судије које су учиниле прекршаје или недостојне акте предвиђена је процедура по којој се разрешавају функције, што потврђује и чињеница да је недавно разрешен судија Апелационог суда у Београду.

Верујем да је далеко важнији задатак да се правосуђе постави на здраве основе, а томе би у овом тренутку, као неопходна мера, допринело укључивање најугледнијих и најпоштованијих судија у Србији, независног ауторитета, у рад Високог савета судства. Овим би се постигла два важна циља: 1. Својим искуством и знањем, они би сигурно изнашли најбоља решења и умели да обезбеде да се ни на који начин, и од било кога, не утиче на независност и самосталност судова и судија. 2. Уз такав персонални састав Високог савета судства, реална моћ одлучивања била би померена ка струци, чиме би био подигнут квалитет одлучивања из надлежности овог за функционисање судова најважнијег органа. А у крајњој линији, тек тада би ово тело преузело потпуну одговорност за рад читавог судског система, како је Уставом и одређено.

Брзо установљење јасних и прецизних правила и процедура за избор и напредовање, али и разрешење носилаца судијских функција, на основу којих ће најчеститији и најобразованији кадрови моћи да буду бирани у судове, а потом, само на основу остварених резултата и досегнуте достојности и ауторитета, и да напредују у судској хијерархији, видим као следећу неопходну меру. Након тога ће, потпуно сам уверен, брзо бити враћен ауторитет и поштовање грађана у судије и судове и обезбеђена непристрасна примена закона на ефикасан, брз и праведан начин.

Одлука Уставног суда која се односи на неизабране судије је снажан ветар у једра поштовању принципа законитости и сталности судијске функције, чега је, сада је то сасвим јасно, од почетка мањкало у овој реформи српског правосуђа.

Сматрам изузетно значајним етички аспект наведене одлуке Уставног суда, и то, као промовисање правде и једне врсте задовољења за велику неправду, коју су поднели многи носиоци правосудних функција током реформе, а на коју су истрајно указивала струковна удружења судија и тужилаца последњих година.

Судија Апелационог суда у Београду