Далеко је Бразил

У Јагодини тек пар стотина у Београду само четири – пет хиљаде навијача!? Да ли је фудбалска репрезентација изгубила и оно мало поверења које је имала међу љубитељима фудбала или смо то постали проборљива нација, засићена нација свега и свачега. Фудбалски савез Србије се, тек пошто је недавно поново устоличен, и то на убедљив начин, опет налази пред проблемима. Јер шта вреди и игра и спорт без навијача. Баш ништа.

Игра против Ираца није обећавајућа иако је селектор Михајловић покушао на Разне начине да нас убеди у супротно. Када да очекујемо бољу игру? За годину- две дана, па тада ће брзи брод да прође. Наши фудбалсри су очигледно, бар у овом моменту далеко од бразилске визе која води на Мундијал 2014. године. Просто нас обузме језа и страх када видимо како Белгијанци против Холандије, једне од најбољих светских репрезентација, просто плешу по терену. Шкотска, упорна и истрајна сјајна против Аустралије. Изгледа да смо у овом тренутку ми и Хрвати, као фаворити у групи опасно затајили или су Михајловић и Штимац побркали лончиче.

Борба за прве бодове само што није почела а Михајловић још увек лута у формацији, како да ни он сам не зна шта је за Србију најбоље. Данашњи, успешни тренери руководе се простом логиком ствари да је офанзиван фудбал права ствар. Ми, нажалост, у овом тренутку немамо нападаче светске класе, као некада, немамо још увек ни јасно профилисаног вођу тима, креатора игре, без кога ни једна озбиљна екипа не може да оствари успех. Можда је највећа добити повратак Владимира Стојковића. Први чувар мреже Партизана улио је додатну сигурност у последњој линији тима а зна се да ће одбрана у Глазгову бити на највећем искушењу. Ако се и остали играчи буду угледали на њега, онда ће то свакако бити друга прича.

Шта је са заборављеним асовима: Видићем, Жигићем, Јовановићем, Пантелићем, Лазовићем? Када је у питању интерес српског фудбала а овде свакако јесте, онда сујета никако не сме да надвлада разум. Ако до тога дође, криза може бити све јача. Џаба ће бити различитих оправдања ако квалификације не дај Боже крену у оном смеру у коме смо се најмање надали. Јер Србија је сада на новом поправном испиту после не одласка у Пољску и Украјину.

Двојац са Теразија: Караџић – Лаковић би могли да се озбиљно позабаве са још једном горућом темом. Зашто на трибинама нашег највећег стадиона, који прексиноћ није изгледао никада јадније и тужније нема навијача. Где су побегли сви ти фудбалски радници, или такозвани познаваоцо фудбала, који када се деле функције у Севезу данима и недељама опседају прве оперативце. Где је ту припадност националном тиму а у Србији, бар на папиру, има на хиљаде фудбалера, судија, тренера, комесара, комесарчића, делегата, делегатчића...

У Србији је била и увек ће бити ,,активна,, фудбалска опозиција, оваква или онаква, која ће једва чекати нови кикс. Зато, Михајловићу, памет у главу, јер обећао си да Бразил није далеко од Србије...

----------------------------------------------

Страшна Белгија

Ако је судити по последњим проверама Белгија у овом моменту има најбољи састав, најбољу атмосверу и играче. Шкоти, такође, док су остале репрезентације Хрватска, Велс, Македонија и наравно Србија још далеко од праве форме. На старту ,,орлови,, играју у Шкотској 8. септембра и то може бити веома важна утакмица за даљи ток, док јесени очекује нас гостовање у Скопљу (16. октобра) док ћемо угостити Велшане 11. септембра у Новом Саду и Белгијанце 12. октобра у Београду.

----------------------------------------------

Господин Трапатони

Какав господин, каква тренерска каријера. Трапатони ће за годину дана навршити тачо четвородеценијски стаж на клупи и то у каквим тимовима, страшним тимовима. Најпре је као фудбалер чак 274 пута облачио дрес Милана, 17 пута играо је за италијанску репрезентацију а као тренер водио је: Милан, Јувентус, Интер, Бајерн из Минхена, Фиорентину, Бенфику, Штутгарт, Ред Бул и сада седи на клупи Ирске репрезентације. Такав један тренерски господин показао је све џентлменске одлике и пред нашим новинарима. Стрпљив, сталожен, одмерен, тачан и прецизан до танчина. Могао би и Михајловић много тога да научи од њега. Бар да има мал коректнији однос са домаћим новинарима у које изгледа још увек није стекао пуно поверење.