Може ли Сурдулица да се отцепи

Гуча – Трубе 52. Драгачевског сабора, завршеног прошле недеље пред поноћ, још одјекују, али не у Гучи већ у Сурдулици. Капелници 14 оркестара из те варошице, Владичиног Хана и Грделице заседали су прекјуче и Гучи путем штампе поручили да ће да се отцепе и утемеље нови фестивал.

– Организаторе у Гучи обавестили смо шта су наши захтеви и ако нам не изађу усусрет, онда ћемо у Сурдулици основати први Балкански фестивал трубе – каже за „Политику” Бојан Ристић Чарапа (30) из Владичиног Хана, капелник оркестра који је ове године на Сабору у Гучи освојио друго место.

Он је овде већ побеђивао, 2008. године, са оркестром – и тврди да га не пече овогодишња друга позиција, већ однос домаћина.

– Нама није место у Ивањици или Ариљу. За време Сабора морамо да будемо смештени у Гучи. И неко мора да нам врати две, три или пет хиљада евра, сад не знам која је тачна бројка, дакле да нам врати новац који улажемо припремајући се месецима за Гучу, да нам плати трошкове превоза и да једном покаже да нас цени. Није реч о првом месту на Сабору, имам пуну кућу труба које сам добио као награде ко зна где – каже Ристић.

Чарапа је на овом Сабору из џепа платио 800 евра, закупивши кућу у Гучи за свој оркестар током свих седам дана приредбе. Да је одсео о трошку домаћина, имао би право на само два конака, у петак и суботу вече. Тако нам објашњава Адам Тадић, директор Центра за културу у Гучи и један од организатора Сабора.

– Програм правимо тако да за пратећа догађања у понедељак и уторак одређујемо оркестре из Драгачева, за среду и четвртак капеле из западне Србије, а тек за петак и суботу оркестре с југа, све да не бисмо правили додатне трошкове. Од 19 оркестара финалиста право на бесплатан смештај имало је осам оркестара с југа и један из Шида и први пут у историји Сабора омогућено им је да спавају у хотелу. То је „Рекреатурс”, у 30 километара удаљеној Ивањици, и то право искористило је само шест капела – каже Тадић.

Он напомиње да оркестри из западне Србије и Драгачева немају, нити су икад имали, право ни на какав смештај „па се опет не жале”, али сматра да су прави узроци протеста трубача из Грделице, Сурдулице и Врања смањена зарада и одлуке жирија.

– Раније су трубачи одавде одлазили с џеповим пуним новца, па су и ове године сви зарадили по нешто, али због кризе није било као некад. Можда је незадовољству допринела и чињеница да ове године ниједна од главних награда не припадне трубачима или оркестрима с југа Србије, први и једини пут од 1963. године, кад је Бакија Бакић из Врања освојио прву трубу у Гучи. Али, то је ствар стручног жирија у чије одлуке нико од нас не може да се меша – истиче Тадић.

Може ли, ипак, да се догоди да се Сурдулица отцепи од Гуче? Ово је необична држава, у шта смо се уверили ко зна колико пута, па је и устанак трубача с југа некако постао навика. Није им први пут да се жале и није први пут да су у праву за многе ствари. И сами су криви, пропуштајући безброј прилика да делегирају и своје људе у Саборски одбор и сами себи одређују услове, а не да чекају свршен чин.

Иако је љут ових дана, и Бојан Ристић понавља: „Ми Гучу волимо.”

----------------------------------------------

Марковићи о свом трошку на Сабору

Један од највећих трубача на свету данас Бобан Марковић (48), из Владичиног Хана, рекао нам је прошле године на Драгачевском сабору:

– У Гучу сам дошао као мали човек, а отишао као велики.

Марковић је ове године о свом трошку дошао у Гучу и заједно са сином Марком, без хонорара, одржао концерт на саборишту, који је почео у петак, 8. августа у 1.30 сати ујутро.