Траг корупције у свим инспекцијама

Кажу да је градња Вавилонске куле пропала, јер радници нису могли да се споразумеју и договоре на различитим језицима, па је настао општи хаос и разишли су се куд који. Као што је ова знаменита кула, замишљена да буде „до неба”, имала мноштво спратова различитих облика и димензија, тако и инспекцијске службе у Србији – којих има више од 30 – представљају грађевину недовршену, где једни с другима готово не говоре.

Готово савршен образац немоћи државе.
Ако надлежне у Влади Србије упитате колико Србија данас има инспекција и чиме се тачно баве, тај одговор нећете добити. Упутиће вас да их сами пребројите, истражујући од министарства до министарства, пошто су инспекцијске службе раштркане по бројним ресорима.

Не постоји никакав заједнички орган који би контролисао и усмеравао ову важну делатност, па се често дешава да различите инспекцијске службе међусобно и не размењују податке.

Зато и не чуди што су инспекцијске службе практично немоћне да се ухвате у коштац са нагомиланим проблемима, дрским кршењем закона и рушењем правног поретка и реда у овој земљи.

Недавни примери, када је један младић убијен у верској установи за одвикавање од дроге, а која није имала дозволу Министарства здравља за своје бруталне методе лечења, или када су репортери „Политике” открили праве дворце појединих моћних бизнисмена у зони строге санитарне заштите, на левој обали Саве – само поткрепљују уверење да инспекције свој посао не раде како ваља.

Огорчење стањем у овој области не крије ни новоименовани министар унутрашње и спољне трговине и телекомуникација Расим Љајић. У његовој надлежности сада су се нашле три важне инспекције – тржишна са 450 људи, Инспекција за поштанске услуге са свега три инспектора, док Инспекција за телекомуникације има само једног човека, тачније жену!

Шта инспекција која има три, или једног човека, реално може да уради, питамо Љајића:

– Ништа! Као да не постоје! Ништа, апсолутно ништа. Посебно када имамо хаос на тржишту када се ради о телекомуникационим сигналима и радио-телевизијским фреквенцијама, а имате само једног инспектора за целу Србију Имате телевизијске и радио-станице које емитују на дивље, или оне којима су одузете фреквенције, а које и даље раде. Кад сам дошао у министарство, у овом сектору који је до скора било у склопу министарства за културу и информисање, затекао сам да све то мора да покрије једна жена. Нема никакве шансе да ова жена стигне да дигне главу из канцеларије.

Европа често има примедбе на висок ниво корупције у српским државним службама. Да ли је то кључна кочница за њихов ефикасан рад у интересу грађана, питамо Расима Љајића.

– Ми можемо да говоримо о сумњама и претпоставкама, али ја мислим да корупција постоји. Њу је тешко открити, али постоји. И то по свим инспекцијским службама – објашњава Љајић.

Најгоре од свега је то што се, изгледа, надлежни у овим службама због тога много не узбуђују, нити их ко позива на одговорност. А шта тек рећи при погледу на Калуђерицу, неки кажу – највеће нелегално насеље у Европи?

Која сада, да апсурд буде већи, претендује да буде „легализована” у статусу општине. Наравно, проблем Калуђерице није настао јуче, али читаве генерације српских инспектора нису успеле да га реше. Док у Шведској за нелегалну градњу не шаљу у затвор, већ на психијатријско лечење, јер би само луд човек тако нешто покушао у уређеној земљи, код нас је дивља градња сасвим нормална појава.

Љајић се нагледао свега у досадашњој каријери, и одсечених радничких прстију и штрајкова глађу на ивици живота и смрти, подизао је очајнике са магистралних пруга... Сада је пред њим још већи изазов – увести ред у српску инспекцијску „вавилонску кулу”. Или је срушити, па изградити нову.

– Два су могућа решења, генерално за све инспекције у Србији. Говорим, дакле, и о инспекцији рада, тржишној, санитарној, здравственој... Њих све очекује реформа, која може да иде у два правца. Или да се формира генерални инспекторат, као кровна институција за све инспекције, у оквиру кога би биле дефинисане посебне надлежности за специфичне делатности. Или, друго, да остане постојећи модел, али са бољом и ефикаснијом координацијом између различитих инспекцијских служби – наводи Љајић.

Ова идеја, открива министар, родила се пред крај мандата претходне владе, када је постало очигледно да систем више не функционише.

– Формирана је и радна група са Верицом Калановић на челу, која треба да припреми реформу инспекцијских служби. Тек предстоји да се изврше озбиљне анализе, за који смо од два понуђена модела. Ако се крене у формирање генералног инспектората, то захтева дубљу и свеобухватнију реформу која подразумева измену више закона. И у ЕУ постоје оба ова решења, али чак и тамо где не постоји генерални инспекторат, ове службе су много боље координисане него код нас.