Просинечки дигао руке од Звезде

Пре или касније, очекивано или изненада, сваки тренер спакује кофере. Од јуче је Роберт Просинечки бивши тренер Црвене звезде. Оставио јој је један Куп Србије и, како је и на растанку поновио, тим који има будућност.

Клуб је саопштио да је затечен његовом одлуком. Подсетио је и да је шефу стручног штаба пружио пуну подршку после неславних утакмица против белоруског Нафтана.

На последњу препреку за улазак у Лигу Европе, што је био овог лета главни задатак, Црвена звезда мораће с новим тренером. Први на њеној листи жеља је Александар Јанковић, међутим, пошто је он селектор наше младе репрезентације руке му нису потпуно одрешене. Он је већ водио „црвено-беле” и мада није изгубио ниједну утакмицу у првенству од када их је, пред крај јесени 2007, преузео тадашње руководство је нашло „боље решење”.

Просинечки је отишао сам. Обелоданио је да се два месеца двоумио и да је тек сада, после ремија с Радом (2:2), до кога је његов тим стигао јурећи преимућство противника од 2:0, који је до тога дошао с играчем мање, преломио. На рачун клуба, управе, играча, навијача, није упутио ниједну лошу реч.

Растанак од Звезде му је тешко пао, па су му и очи засузиле. Али, како је рекао:

– Накупило се много ствари.

Више није могао да издржи. То може да се разуме, јер је носио терет, који је тежи од онога који носи „обичан” тренер. Зимус, када су Звезди претила велика тумбања он је био својеврсни цемент, који је доста тога држао на окупу.

Желео је да Црвена звезда игра као Барселона. После годину и по дана сем жеље и даље се не види нека сличност. Због тога је почело да провејава неповерење у њега, али велика већина и данас сматра да нема одговарајуће играче за то.

Био је ту и штрајк играча незадовољних кашњењем плата, непосредно по освајању Купа Србије. Просинечки је и ту био између две ватре. Не чуди што је и на растанку подсетио да с новцем није било блиставо и да се то одражава на опште стање у клубу. 

Увек је говорио да је притисак природна ствар за оне који су у Црвеној звезди и да онај ко хоће да буде у њој мора с тим да се избори. На крају је и он поклекао. Делимично и зато што је преузимао на себе и туђу кривицу.

– Ако је играч направио грешку није он крив, него ја.

На растанку с Црвеном звездом Просинечки се клео у љубав према њој:

– У клуб сам дошао, јер га волим. Радио сам поштено и најбоље што сам могао.

Најавио је да ће бодрити Звезду против Бордоа. И даље је оптимиста што се тиче њених могућности, мада признаје да је можда и превише субјективан.

Из Црвене звезде је као фудбалер отишао као велико име – ни мање ни више него у Реал. Као тренер одлази без карте – нема ниједну понуду. Да је водио рачуна о својој каријери најбољи тренутак за то је био после освајања националног Купа, што је дошло као шлаг на торту направљену од три узастопне победе против четири године непобедивог Партизана у међусобним окршајима.

Али, остао је. Сада је клуб у цајтноту, јер преко ноћи мора да нађе замену. Већ прекосутра њен тим излази на мегдан Бордоу. Просинечки се нада да то можда буде шок-терапија за његове играче, који ће се од ње пробудити и показати оно што је он све ово време хтео да постигне.