Где се деде „смелост наде”

После политичког спектакла републиканаца одржаног прошле недеље у Тампи на Флориди, на реду је слична парада демократа у Шарлоту, држава Северна Каролина.

Завршне партијске конвенције на којима се озваничавају номинације председничких кандидата америчка су традиција која траје безмало два века, а њихова главна сврха је да уочи самог финиша кампање ојачају имиџ и изоштре адуте два табора која се боре за највиши положај у Америци.

Оно што је међутим два месеца уочи избора 6. новембра несумњиво, то је да нема фаворита – и да ће бити одржани у атмосфери сасвим другачијој од оне из 2008. Пре четири године пажњу Американаца и остатка света на несвакидашњи начин је привукао млади и харизматични сенатор из Висконсина, личност несвакидашње биографије, убедљив оратор и човек који је већ самим тим што је постао председнички кандидат ушао у историју, као први црнац у Америци коме је то успело.

Обама је тада био велика инспирација, а ентузијазам међу бирачима који је подстакао био је без преседана. Говорио је о „смелости наде”, обећао да ће променити Америку, премостити јаз између њене две партије, обезбедити радна места за оне који су остали без посла, па и нешто више: да ће променити америчку улогу у свету и планету спасити од климатске катастрофе...

Говор којим прихвата номинацију и у којем ће оправдати свој први мандат и изнети разлоге зашто ће нацији бити боље ако му повери и други, он ће одржати у четвртак. Оно што је сигурно, то је да ће у његовој беседи овога пута бити мање оптимизма него пре четири године, да ће, као што је то већ показао досадашњи ток кампање, више указивати на слабости изазивача, него што ће истицати сопствена постигнућа.

Оно што је главна дилема, како међу америчким бирачима, тако и у остатку света, јесте да ли је Обама неуспешни председник, или лидер који је у датим околностима урадио све што што је могао?

Власт је преузео у ванредним околностима, по многима увелико сличним оним из 1933, после највеће кризе америчке економије у историји. Кад се 20. јануара 2009. уселио у Белу кућу, национална привреда је била на великој низбрдици, банкарски систем на ивици колапса, три аутомобилска гиганта пред банкротом и могућом ликвидацијом, урушено је било тржиште некретнина... Сем тога, Америка је била заглављена у два велика рата, у Ираку и Авганистану.

Када ових дана оцењују његов учинак, републиканци не помињу да је мерама за стимулисање економије и спасавање великих банака Обама спречио економску катастрофу, да је озаконио историјску реформу у систему здравствене заштите, увео нова правила игре на Волстриту, да је детроитска „Велика тројка” поново профитабилна... Уместо тога, указују да је незапосленост и даље неподношљиво велика (осам одсто), да је дефицит неодржив (више од 1.000 милијарди долара годишње), као и да је земља генерално, на погрешном колосеку.

Чиме на ово може да парира Обама? У његовој кампањи овога пута нема оних великих визија. Ту поезију заменила је проза четворогодишњег владања. Иако му непристрасне анализе, попут оне коју је ових дана објавио лондонски „Економист”, дају углавном добре оцене из економских предмета, сматрајући да је његово управљање кризом било импресивно, није добио прелазну оцену за обнову економије, која додуше није више у рецесији, али чији је раст веома анемичан и у сваком случају недовољан да код Американаца створи утисак да се враћају стара добра времена.

У суочавању са бирачима, неће му од велике помоћи бити ни чињеница да је све могло да буде много горе – и да је уствари учињено све што се могло. Нити указивање како су да се постигне више спречили управо они који га данас оптужују да је неуспешан: републиканска опозиција.

Обама наиме није испунио своје главно обећање: да ће променити америчку политику. Његов први мандат је обележила радикализација Републиканске партије, у којој је главну реч преузела ултра конзервативна струја оличена у покрету „Чајанка”. Већ после две године демократе су изгубиле већину у Представничком дому (задржали су је у Сенату), што је републиканцима омогућило да систематски врше опструкцију свих његових законодавних иницијатива. То је за крајњи резултат имало својеврсну блокаду политичког система и опасну парализу у одлучивању, због чега је прошлог лета Америци, по први смањен дотле врхунски кредитни рејтинг.

После четири године Обама је приметно оседео. Његова популарност је данас далеко од оне из 2008, а његова највећа шанса је у чињеници да његов такмац из републиканског табора, Мит Ромни, не успева да бираче увери да је његов програм бољи.

Обама више не говори о „смелости наде”, већ подстиче страхове – међу припадницима средње класе и сиромашним и старијим суграђанима – да ће Ромни демонтирати и оно мало социјалне државе за коју су се кроз историју избориле демократе, враћајући капитализам у његовом најсуровијем облику.

Поручује им и да са њим неће бити нових бесмислених и прескупих ратних похода. И наравно, да је Америка данас безбедније од оне коју је наследио, јер је, ликвидацијом Осаме бин Ладена, доказао и да је одлучан врховних командант...

----------------------------------------------

Ромни сустигао Обаму

Вашингтон – Најновије анкете јавног мњења показују да амерички председник Барак Обама и његов републикански противкандидат Мит Ромни уживају истоветну подршку бирача уочи кључне конвенције демократа на којој ће Обама и званично прихватити номинацију своје странке за још један мандат.

Према анкети агенције Ројтерс, Обама и Ромни су изједначени у подршци: за обојицу председничких кандидата гласало би 45 одсто бирача.

Пре седам дана у истој анкети Обама је водио са 46 према 42 одсто гласова, а очекивани скок у популарности Ромнију је највероватније донела републиканска конвенција у Тампи, али то није довољно да би претекао Обаму. „Чињеница да су Обама и Ромни и даље изједначени говори да републикански кандидат неће добити никакав знатнији замах. С обзиром на то да сада улазимо у седмицу у којој ће бити демократска конвенција, Ромни ће морати да се бори да задржи корак с Обамом”, навела је Џулија Кларк, аналитичарка Ипсоса, који је за Ројтерс спровео анкету.

Страначке конвенције по правилу кандидатима доносе скок у анкетама. „Сада ће се предност вероватно вратити на Обамину страну”, навела је Кларк.

Демократска конвенција почиње данас у граду Шарлот, у Северној Каролини.