Озвучавање балканских импресија

За прве бубњеве Бранислав Лала Ковачев је зарадио прикупљајући старо гвожђе и гајећи свилене бубе на њивама око родне Кикинде. У Београду је похађао гимназију: на школским одморима друштво се окупљало око катедре која је, као сјајан резонатор, била створена за егзибиције талентованог момка пред збуњеним цурама. Поставши најмлађи члан Џез оркестра РТБ, у време њихових највећих међународних успеха, убрзо је пожелео да се директно суочи са глобалном џез породицом и одлучио да оде у Скандинавију. Сам пред списком менаџера у околини, вртео је један за другим бројем телефона док није чуо: „Имаш посао следећег месеца!” А није имао ни бенд. Некако је убедио групу старих колега да оставе сигуран посао и пођу у непознато.

Али, неколико година касније, Лала је поново био сам са звездом водиљом која му је указивала пут. Једне ноћи кренуо је у Немачку, да сретне Бору Роковића и Душка Гојковића. Није ни дошао до њих. Под високом температуром стао је да се одмори баш у Штутгарту, где је чувени Хорст Јанковски приређивао новогодишњи концерт. Искусни пијаниста је умео да препозна таленат: следећег јутра, Лала је потписао уговор који ће га прошетати Европом и одвести у Америку и Африку.

Чик Корија, Слајд Хемптон, Жан-Лик Понти, Џими Вуди, Еберхард Вебер, Тутс Тилеманс, Младен Боби Гутеша, Волфганг Даунер... Ковачев је постао „наш најмобилнији и у међународним оквирима најтраженији џез бубњар”, како је утврдио Младен Мазур. Џез елита га је заволела, али његов осећај да мора да иде напред га није напустио. Са балканским фолклором се ухватио још 1962. у соло деоници „Игре под Шар-планином” Војислава Бубише Симића, седамдесетих је даље разрадио ове утицаје у оквиру авангардног квартета „European jazz consensus”. У нумерама „Payday”, „Four for Slavia” и „Macedonia market” откривамо клице за разбуктавање балканских импресија.  

С друге стране, одржавао је снажну везу са домовином, у жељи да са земљацима подели богато искуство које је стекао у свету. Крајем седамдесетих, са Душком Гојковићем је основао „Trumpets and rhythm unit” – поставу састављену од звезда из различитих РТВ центара. Уместо на турнеји по Европи, која је већ била уговорена, обрео се у болници у Минхену, где је смислио своје животно дело – „Balkan impressions”.

Џез „Балканских импресија” није тумачио, нити злоупотребљавао традицију, већ са њом био у нераскидивој вези. Сакривене испод нових имена, у рилнама два албума сместиле су се песме „Играле се делије”, „Капетан Леши”, „Зајди, зајди”, „Ћирибирибела”... И, коначно, „Русе косе цуро имаш”, као мотив насловне теме, у којој је сублимирана емоција целокупних балканских простора, годинама касније надахњујући и Бугарку Аделу Пejеву да сними документарни филм „Чија је ово песма?” Заокружујући трилогију пројектом „Изворни фолклор и џез Лале Ковачева”, у госте је позвао аутентичне чуваре народног блага – певачку групу, трубаче и фрулаше – са задатком да оствари коначну, органску везу између аутентичних интерпретатора фолклора, џеза и рокенрола. Од тада знамо: музика је једна, поетика иста, џез је само нови, узбудљиви језик којим је проговорила фолклорна емоција.

Вихор грађанског рата зауставио га је на „Summertime jazz, blues and world music” фестивалу у Београду. После незаборавног концерта са Бором Роковићем и Мишом Бламом, спаковао је кофере и повукао се са супругом Даном у Завалу на Хвару – није био спреман да настави да свира док се пуца у његовој Југи. Кућа поред мора, рибарске мреже и густо вино – био је то Лалин нови свет.

У Београду је засвирао само још једном, увеличавајући прославу пола века Биг бенда РТС. Сањао је да објави велику колекцију снимака из целе каријере. Његови поштоваоци планирали су да ове јесени обележе три деценије „Балканских импресија”: надали смо се да ће поново бити са нама – испод платана у омиљеном „Шуматовцу”, у диму цигарете.

Слика и звук су још снажни. Тренутак када се оркестар сасвим утиша, а Лала спусти палице поред себе, затвори очи, пусти онај чувени секунд тишине, да би у следећем моменту голим длановима разиграо коже бубњева, повео плес, нахранио наша тела и душе. Таквог ћемо га се заувек сећати.