Накарадни љубавни троугао

"Превара" Харолда Пинтера је драма специфична по својој структури, односно по обрнутој хронологији догађаја који се представљају. Фрагменти радње која се односи на релације у љубавном троуглу приказују се унатраг, при чему ту није реч о пуком формалном експерименту, већ је структура у функцији ефектнијег грађења драмске тензије, као и ширења значењског корпуса комада. Према тексту је снимљен и филм 1983, а двадесетак година касније је ова функционална форма обрнуте нарације експлоатисана и у филмовима "Отпозади" Гаспара Ноеа и "Пет пута два" Франсоа Озона.

Редитељ Жанко Томић текст представља изузетно стилизовано, врло адекватно за разумевање есенције Пинтерових "комедија претњи", у погледу тога што се једна на површини обична и свакодневна ситуација приказује као претећа, узнемирујућа и апсурдна. Овај пинтеровски осећај метафоричке пренапрегнутости, који идејно знатно превазилази границе транспарентног реализма, у представи се обликује путем стилизованог изгледа сцене (Александар Вељановић) и костима (Јелена Стокућа), затим начина глуме, чињеницом да се говор глумаца преноси и преко звучника и уз помоћ музике. Инструментални музички лајтмотив који се емитује у битним драмским моментима радње, и између сцена, ствара утиске идиличности, наивности и безазлености – осећаје сасвим супротне смислу догађаја који се представљају; дакле, иронично их коментарише, онеобичава и на тај начин према њима гради оштар критички однос.

Неда Арнерић игра Ему која је дуго година имала аферу са Џеријем (Јанош Тот), најбољим пријатељем њеног супруга. Глумица је обликује као веома циничну и језиво хладну, чиме се њено понашање у браку указује као апсолутно неоправдано и бесмислено, а њен живот као суштински промашен зато што кроз њега пролази без опипљивијег смисла и озбиљније мотивације. Александар Алач на сличан начин игра њеног супруга Роберта, такође врло пластично, као безличну и беживотну особу. Он без емоција, незаинтересовано и безизражајно прихвата информацију да га жена вара са најбољим пријатељем. Инсистирајући на овој специфичној врсти отуђености и механичности њихових релација, редитељ јасно акцентује факат накарадности породичних односа и друштва у целини.

Иако "Превара" није међу најбољим Пинтеровим текстовима, односно његови ранији комади "Повратак", "Рођендан" или "Ничија земља" су драстичније и безнадежније рушили уверења на којима су изграђена модерна друштва, представа Жанка Томића узбудљиво подстиче преиспитивања друштвених премиса. Полазећи, дакле, од анализе односа између мужа, жене и љубавника, представа "Превара" се бави и значајним питањима сећања и заборава, односа према будућности, сврхе уметности, стварајући при свему томе један перманентан и интензиван осећај антрополошке несигурности, којим је Харолд Пинтер маркантно обележио историју савременог драмског позоришта.