Једанаест голова у два меча

Ни реми у Глазгову ни атмосфера која се створила око нашег националног тима, пре квалификација за Светско првенство у Бразил у 2014, посебно после неуспеха са Шкотима, јер како се другачије може тумачити нерешен резултат када су и Македонци исто прошли као и ми, нису пореметили наше играче. Шта више, био је то додатни стимуланс да дају све од себе и на најбољи начин обрадују нацију, која је полако почела да губи веру у репрезентативни фудбал.

Све ово, посебно убедљив тријумф над Велшанима (6:1), „иде на воденицу” селектору, коме изгледа још увек недостају фини манири у односу с медијима. У селекторовим одговорима, посебно последњих дана осећа се једна непријатна горчина према новинарима, као да жели да створи притисак, што би у догледно време могло да му се обије о главу.

Ако је „тај исти тим”, како је нагласио селектор, победио Велшане зашто то с „истим тимом” није урадио у Глазгову. Зашто неки играчи постају фаворизовани и тако редом. Али, нећемо сад о селектору, њега као и играче очекује још пуно изазова, камо те среће да све буде како треба. Да добијемо селектора на дуже стазе, већ имамо млад и формиран тим пред којим је лепа будућност…

Главне узданице тима свакако су најискуснији играчи Коларов и Ивановић. Они су у овом моменту незаменљиви, прави лидери репрезентације. Коларов је против Велшана био један од најбољих играча, потпуно је уштоповао Герета Бејла, стизао је да затвори све прилазе голу, подједнако буде добар у нападу а гости су још једном могли да се увере његов страшан ударац. Много тога је изгледа научио од селектора, који је као играч био прави бомбардер.

Десетине навијача опседало је капитена Ивановића по завршетку утакмице. Ужелели су се Новосађани своје фудбалске репрезентације, одужили су јој се на најлепши могући начин и игром и головима. Сјајни фудбалер Челзија је веровали или не наш најбољи стрелац са седам голова, бољи од свих нападача!

– Добро ми је у одбрани не бих да се мењам са нападачима јер сматрам да имамо одличне играче. Све су то млади нападачи који ће врло брзо показати квалитет – убеђен је капитен.

Из нашег угла све линије тима су беспрекорно функционисале. Стојковић је само направио једну грешку и то код гола. Или није добро видео или се лоше поставио. Ипак, општи је утисак да смо добили чувара мреже и то на дужи период,

Штоперски тандем Бишевац – Настасић деловао је сигурно и одлучно у највећем делу меча. Италијански менаџер Берти био је задовољан и игром и амбијентом па је после тријумфа Србије брзо похитао ка свлачионици где је честитао Михајловићу а потом му додао телефон јер је на вези био нико други но тренер Манчестер ситија Роберто Манчини. Иначе, Берти је меч посматрао са Николом Дамњанцем, некадашњим голманом Партизана а данас једним од најуспешнијих агената за играче на овим просторима.

Љубомир Фејса је покупио све лопте на средини терена, трчао без престанка дајући посебан тон нашој игри и заједно са Игњовским зауставио Велшане тамо где су били најопаснији у контрама. Тадић, Тошић, Ђуричић и Л. Марковић. Каква младост и каква перспектива а још увек има места за напредак. А ако се има у виду да с на клупи као „запета пушка” седели Сулејмани, који је ушао и дао гол, Лекић, Нинковић, онда је јасно да ће кроз месец дана када нас очекују нови испити са Белгијом 12. и Македонијом 16. октобра, наш национални тим бити још бољи.

Две Србије, млада и нешто старија, су за само два дана у Крушевцу и овом Саду својим ривалима Македонији и Велсу у дале чак 11 голова! Хоће ли опет неко рећи да је мало? Или ће бити и оних који ће тражити „длаку у јајету”. Наравно, биће једних и других, али ако репрезентација буде наставила овим путем биће добро за све.

----------------------------------------------

А група

Друго коло: Србија – Велс 6:1 (3:1), Белгија – Хрватска 1:1 (1:1), Шкотска – Македонија 1:1 (1:1).

Табела

Наредни мечеви: Србија – Белгија, Македонија – Хрватска, Велс – Шкотска (12. октобра), Белгија – Шкотска, Хрватска – Велс, Македонија, Србија (16. октобра)

----------------------------------------------

Коларов стрелац стотог гола

После скоро 23 године наши фудбалери играли су у Новом Саду. Тог 20. септембра 1989. године у пријатељском мечу тадашња Југославија је савладала Грчку са 3:0. Драгољуб Брновић је био стрелац првог гола у осмом минуту, који је уједно био и хиљадити погодак „плавих”.

Србија је први пут под овим именом и знамењима играла на „Карађорђу” и у квалификацијама за Мундијал 2014. декласирала Велс са 6:1. Као и пре више од две деценије поново је првенац у српској Атини јубиларан. Гол Александра Коларова у 16. минуту је стоти погодак нашег националног тима у 73. утакмице. Ђ. С.