Како су директори постали милионери

Привредници упозоравају да је нестручно вођење јавних предузећа и нагомилавање губитака, упркос монополима које имају, довело до тога да је 45 одсто њихове тржишне вредностиу протеклих десет година поједено. Корупција у јавнимнабавкама, опрема, алати, технологије и новчана средства која непрестано ,,цуре” обележја су пословања ових предузећа. У 570 локалних и републичких јавних предузећа укупно је 8.242 директора, помоћника, заменика и саветника директора и других руководилаца. Њихове просечне плате су изнад 70.000 динара, а на највишим функцијама ивишеод 120.000, 150.000 и 200.000динара. Само бруто зараде ових намештеника износе приближно 11,4 милијарде динара или 97 милиона евра годишње (без амортизације службених аутомобила, горива, бонуса, трошкова репрезентације, додатних бенефиција). За државни буџет би можда било исплативије да за исти новац ангажује 570 врхунских менаџера из иностранства с месечним нето платама од 10.000 евра, под условом да се ефикасним управљањем ова предузећа изведу из губитака. На овај начин би се уштедео и знатандео новца који се годишње истопи укорупцији у јавним набавкама (према проценама, просечно 900 милиона евра годишње), пошто овај вид корупције и ,,уграђивања” полази од врха менаџмента у јавним предузећима.

У протеклој предизборној кампањи обећана је департизација и увођење професионалног управљања у републичка и локална јавна предузећа. Без ових промена у руковођењу,губици јавних предузећа и даље ће битипокривани из буџета, од пореских и других прихода убраних из приватног сектора, чиме ће се наставити вишедеценијски парадокс да они који здраво привређују финансирају рад губиташа.

Исход досадашњегодносапрема јавним предузећима јестеда су многи директори и други руководиоци ових предузећа у протеклих десет година постали милионери и стекли знатанброј некретнина и другу вредну имовину.Унија послодаваца Србије сматра да је потребно преиспитати порекло имовине бивших и садашњих директора јавних предузећа и детаљно истражити сваки појединачни случај богаћења.

Идеја да се директори јавних предузећа и преостали руководећи кадар бирају на јавним конкурсима је економски здрава, јер су квалитетни појединци на управљачким местима гаранција да ће пословање ових предузећа бити ако не у плусу, а оно бар на „књиговодственој нули”. Само од новца уштеђеног на јавним набавкама може се формирати развојна банка Србије и та преко потребна средства уложити у развој перспективних привредних грана. Док суша у Србији, у недостатку добро одржаваних система за наводњавање, десеткује приносе на ораницама, док домаћи произвођачи немају средстава да финансирају улаз својих производа у велике светске трговинске ланце, док недостаје новац за улагање у инфраструктуру и оживљавање бањског и здравственог туризма, стотине милиона евра годишње одлази у неповрат за санирање губитака јавних и предузећа у већинском државном власништву.

Привреда свакакопоздравља доношење новог закона о јавним набавкама који треба да смањи обим и учесталост злоупотреба у јавним предузећима, али без бирања стручних и искусних појединаца за менаџере републичких и локалних јавних предузећа, наставиће се с праксом лошег вођења ових фирми.

Сектор за привреду Уније послодаваца Србије