Ревије у виртуелном свету

Претходна колекција Викторије Бекам пре него што се и нашла пред очима публике на гламурозној ревији била је продата – виртуелно. Слично се очекује и са новом која је била приказана на њујоршкој недељи моде. Супруга славног фудбалера, однедавно и призната дизајнерка, једно је од 400 имена које се могу бирати, тачније производи са њиховим именима, на најпосећенијем модном луксузном сајту за куповину „www.net-a-porter.com”.

Виртуелни, интерактивни бутик има више од 3,5 милиона посета током једног месеца. Чак више од 10.000 ових чланова је са свих меридијана који се региструју како би могли једним кликом да купе комад гардеробе, накита, асесоар. А скоро сваког секунда више од 20.000 корисника је онлајн на овој адреси.

Како светски медији преносе изјаву оснивачице Натали Масанет, када је почињала посао пре 12 година морала је да уз познавање модних закона проучи и оне везане за нову технологију.

Очигледно да је успешно савлада јер је сајт убрзо почео да расте, а тачно после деценије рада, 2010. продала га је швајцарској групи „Richemont” у чијем су власништву многи модни брендови и компаније.

Понудили су иновативне методе попут могућности наручивања пре изласка колекције: временом су дошли до позиције да великанима модног дизајна, на основу коментара посетилаца сајта, траже да коригују моделе. Такође, многе куће, нарочито млади дизајнери сањају да у њихов бутик или на мејл стигне наруџбина у чијем заглављу стоји име „нет а портер”.

Да ли у Србији модне куће иду стазом чија су почетна слова „www”?

Маријана Бајић, менаџер набавке у кући АМЦ сматра да ће се мода и интернет код нас чвршће повезати тек за две до три године.

– Осим неповерења у коришћење кредитних картица за онлајн куповину и немогућност коришћења исте, најбитнија ствар је одговарајући сервис за потрошаче. Онај који нуди виши степен задовољства купаца – појашњава она.

Од компаније се очекује да у сваком тренутку одговори захтевима потрошача кроз чет рубрике на сајту или позивањем бесплатних бројева како би се што боље информисао пре, у току и након куповине. Гардероба, такође, мора да се испроба. У случају враћања робе, услужни сервис игра битну улогу. У прилог онлајн куповини у Србији иде то што имамо велики броја курирских служби за доставу на кућне адресе, додаје Маријана Бајић.

Да интересовање и навика куповине гардеробе од куће постаје навика наших грађана сматра и Будислава Кековић, дизајнер ципела.

– Постоји интересовање. На пример моје ципеле могу да се наруче преко „Фејсбук” стране. Има и сајтова који обједињено продају комаде више дизајнера попут www.zubun.com.

Будислава је део „тројца” бутика „No brothers no sisters” са Тијаном Павлов и Маријом Станишић, у београдском Чумић дизајн дистрикту где су искуства са интернет животом различита.

– То су дизајнери различитих сензибилитета. Један део је ускочио у корак са глобализацијом и виртуелним те пласира производе преко интернета, преко личних сајтова, оних попут „Нет-а-портера” који функционишу у окружењу док су други задржали традиционални приступ, наводи дизајнерка ручно рађених малих серија обуће.

Маријана Бајић сумира: „Дигитализација је узела маха дајући потрошачу више знања и опцију да постану захтевнији. Али, купац и даље жели да се осети као господин, да му се удовољава. Неки брендови иду корак даље нудећи на пример паметне кабине попут оних у продавницама „Прада” у Сохоу или ручак у бутику Доне Каран на Мадисон авенији. Искрено се надам да ће доживљај за купца у бутику ипак, победити технологију”, жеља је наше саговорнице.

----------------------------------------------------------

Мапа зависти

На сајту www.net-a-porter.comприсутнаje опција да видите када је и у којој држави обављена последња куповина, шта је наручилац пазарио; чисто да се зна да исти комад можда није већ пре вас наручила комшиница! Редовно се мењају, тачније актуелизују са новим трендовима на глобалној светској мрежи, попут сарадње са „Фејсбуком”, „Твитером”, „Инстаграмом”, „Флипбродом”...