Да не заварају голови

Србија је победила Велс са 6:1 и то не у некој необавезној утакмици, него у квалификацијама за Светско првенство. Партизан је у првенству дао пет голова Хајдуку из Куле, а у првом чак седам БСК-у, док је Црвена звезда у Крагујевцу постигла три.

Када се гледају само бројке – нашем врхунском фудбалу је кренуло. Међутим, као што када је лоше треба извући шта је било добро, тако и када изгледа да је одлично треба да се укаже на оно што треба да се поправи.

Ако се то не учини онда у првом случају може да се помисли да баш ништа не ваља, а у другом да је све савршено. С таквим поукама се не стиже далеко.

Репрезентативци су нас обрадовали делотворношћу. Заиста је редак успех да се на такмичарској утакмици да пола туцета голова, али то не сме да нас опије. На то је с правом указивао и селектор Михајловић, а и сами играчи. Међутим, у таквим приликама увек је питање колико је то искрено убеђење с којим ће се ући у следећи меч, а колико ред да се тако каже. Тим пре што је провејавало и оно да су до тог дуела били потцењивани.

Прво, треба да се има у виду да су Велсу недостајали неки стандардни првотимци. Али, без обзира на то преломне голове смо постигли захваљујући неспретности велшке одбране каква се не виђа ни у нашим нижеразредним лигама.

На пример, гол после продора Коларова. Он је неколико пута већ изгубио лопту, али су велшки фудбалери стајали као скамењени, па се нашем беку исплатила упорност. Међутим, за погодак ни то није било довољно, него се после лоше интервенције њиховог голмана лопта одбила до Тошића, који је нам је донео вођство од 2:0.

И трећи гол, вероватно и најважнији, јер су гости голом Бејла из слободног ударца смањили на 2:1, такође не може да се припише беспрекорној акцији нашег тима. Ђуричић је поприлично оклевао, а, на нашу срећу, ни његов чувар није баш био начисто шта да уради, па је наш нападач могао да се намешта до миле воље.

Партизанових пет голова би били велико охрабрење за четвртак и меч с Нефтчијем у Лиги Европе. Међутим, повео је захваљујући аутоголу, а други погодак је постигнут из слободног ударца. Тај Томићев гол, као и онај који је дао Коларов Велсу, а Милијаш у Крагујевцу, јесте веома леп, али прекршајима су прекинути напади који нису мирисали на гол. „Црно-бели” су 3:0 стекли опет из акције на какву не могу да рачунају да ће им успети у Лиги Европе.

Три бесмислена прекршаја фудбалера Радничког отворила су Звезди пут ка убедљивој победи. Док за први фаул, после којег је досуђен слободан ударац са идеалног места за доброг шутера, још и може да се нађе оправдање у „жару борбе”, друга два, због којих су искључена двојица Крагујевчана, не могу никако да се објасне. Да није било тога питање је шта би „црвено-бели” постигли.

Њихов тренер Јанковић заслужује похвалу што је јавно рекао оно што смо сви видели – Звезда ни са двојицом играча више није играла добро. Дакле, није махао сјајним резултатом, него је указао на бледу игру свог тима. Таквим приступом може да се дође до побољшања.

У Крагујевцу је Звезда освојила три бода, али су тријумфовали хулигани, јер су поново дивљали уочи утакмице, а због димне завесе, коју су они направили на почетку другог полувремена, није могло да се игра неколико минута. На жалост, њихово иживљавање је постало уобичајена појава и све приче да ће се томе стати на пут по ко зна који пут су пале у воду. Кривица се пребацује с једног на другог и тако у бескрај, без решења. Коме ли то треба...