Словеначка брисања

И државе чланице ЕУ могу тешко да крше вредности утемељене Лисабонским споразумом: поштовање човековог достојанства, слободе, демократије, једнакости, правне државе и људских права, што може да буде основ за увођење санкција против ових држава. То је доживела Аустрија 2002. године због уласка Хајдерове екстремистичке странке у тадашњу аустријску владу, и Хајдер је морао да се повуче као председник странке. Али због прошлогодишњих Орбанових мера у Мађарској заправо се ништа није догодило. Према томе, демократија је потребна само у оној мери у којој је упориште у изградњи економске и монетарне уније. У таквим околностима легитимна су сва политичка средства „националних политика”, која воде присној економској и монетарној унији, или су барем као таква представљена.

На први поглед је изненађујуће да „меки” аутократски режими у периоду негативног економског раста, по правилу, повећавају репресију над становништвом. При релативно ниском степену ауторитарне репресије, када је ова усмерена на мањински део „проблематичног” или „непријатељског” становништва, лојалност режиму није битно угрожена. Јер тренутно непогођени део грађана своју изузетост из репресивних мера сматра угодношћу или привилегијом.

И словеначко законско „уравнотежење јавних финансија” (ЗУЈФ) у великој мери је еуфемизам за репресивне мере против мањине, које спроводи садашња, с обзиром на исход гласања, „релативно нелегитимна” влада. ЗУЈФ је производ економско-идеолошког новоговора, који има зачетке у „уравнотежењу медија” и с којим иде брисање (анти)јунака претходног времена и државе и устоличење „правих” јунака за будућност. Најбизарнија мера штедње актуелне владе, која указује на идеолошку одређеност „уравнотежења јавних финансија”, је пролећно одузимање протоколарних почасти једином некадашњем председнику државе, коме по одлуци владе више не припада право на државну сахрану. Поништење – симболичко и физичко – механизам је, који је, нажалост, уписан у темеље словеначке државе и актуeлна влада га употребљава и данас.

Пре двадесет година више од једног процента становништва Словеније било је избрисано из регистра сталног становништва Словеније. Та тужна и срамотна прича добила је крајем јуна судски епилог пресудом другостепеног сената Европског суда за људска права, којом је утврђено да је словеначка држава над избрисанима кршила права из Европске конвенције о људским правима и зато јој налаже успостављање система одштета. „Словенија нема пара за одштете за избрисане, јер нема пара ни за нужне потребе”, била је лаконска реакција владе на пресуду.Вероватноћа да ће се Словенија икада латити питања материјалне и кривичне одговорности за брисање и за ужасне последице по 26.000 грађана бивше државе Југославије очигледно је мала.

Да садашњу власт води опседнутост фетишизирањем доброг и демонизовањем зла, које је карактеристично за аутократске режиме, не указују само (репресивне) финансијске мере, већ посебно симболичка чињења. Власт је кренула на орвеловски пут изградње алтернативног мишљења и историје, симболичког новоговора из кога ће бити одстрањени сви „симболи прошлости”. И, наравно, сви они, који „непримерене” симболе као што је црвена звезда представљају.

„Онај ко влада прошлошћу, влада будућношћу; ко влада садашњошћу, влада прошлошћу”, Орвел.

Више од 26.000 хиљада грађана – бораца НОР, жртава војног и послератног насиља, пензионера ЈНА, административно пензионисаних радника некадашњег МУП-а, уметника, спортиста и грађана који су примали плате у другим републикама некадашње Југославије – словеначко „министарство изобиља” са рачуна је избрисало већи или мањи део пензија. Према разумевању владе, те су пензије очигледно заостатак привилегија из периода зла, које је потребно у новом времену, макар симболично, ако не и у целини материјално, избрисати. Управо је Словенија била та која је до сада доследно спроводила анекс Е Споразума о питањима наследства и преузела обавезу плаћања пензија.

Према истој логици као што је то учинила „Југословенима”, који су на „погрешан начин” дошли до пензије, влада може да реши и питање одштета избрисанима, које захтева Европски суд. Законом оштећенима може да додели право на државну пензију, а онда допуном ЗУЈФ може буџетске пензије наредног дана избрисанима дасуспендује.

Из Објектива, додатка љубљанског „Дневника”