И одводњавање и наводњавање

Према званичним подацима, у Војводини се ове године наводњава око 43.000 хектара земљишних поседа. Реч је о корисницима који редовно плаћају накнаду, али постоје индиције да се на подручју покрајине неовлашћено наводњава више од десет хиљада хектара. У Војводини би се могле наводњавати много веће површине: према пројектованим капацитетима, само из хидросистема Дунав–Тиса–Дунав (ДТД) и до 500.000 хектара.

Међутим за тако велике површине требало би обезбедити огромна средства, можда и неколико стотина милиона евра. Држава толико новца сада нема, али неки потези у том правцу ће морати да се повуку ако желимо да наводњавамо много веће површине. Средства би прво била искоришћена за пројектовање, а онда и за радове на водозахватима и каналској мрежи система ДТД. Радило би се и на хидросистему јер је за његово одржавање потребно много новца.

Наравно, ту је и питање власника земљишта, и оних малих, и већих, који би уз помоћ кредита могли да купе неопходну опрему. Али тиме се водопривреда не бави. Наша је обавеза да доведемо воду до корисника, ако буде пара, а ствар је државне политике, кредита итд. помоћу којих ће крајњи потрошачи бити стимулисани да користе наводњавање.

Треба знати и да је опрема за наводњавање великих површина веома скупа, и до 2.000 евра по хектару. Тифони за мање површине, од десет до двадесет хектара, нису толико скупи – од 10.000 до 15.000 евра. Али и за тако нешто за наше мале произвођаче потребни су повољни кредити.

Министарство пољопривреде је почетком ове године издвојило првих 500 милиона динара за прилагођавање одводне мреже доводној, тако да ће у Војводини на основу тих радова око 45.000 хектара бити прилагођено потребама наводњавања. Конкретно, ,,Воде Војводине” тренутно у 20 општина на 40 локација прилагођавају постојећу мрежу за одводњавање – наводњавању. Реч је о улагању, у просеку, од око 200 евра по хектару, на основу којег ћемо добити систем за наводњавање додатних 45.000 хектара.

Овим радовима се уређују канали, мењају цевасти пропусти и раде регулационе уставе које, према потреби, задржавају воду за наводњавање. Радове изводе водопривредна предузећа. То су мањи радови који омогућавају да се постојећи систем за одводњавање, помоћу устава, користи за наводњавање. То је само прва фаза улагања.

Сада се наводњавање плаћа око 2.000 динара по хектару годишње. Толико плаћају они којима обезбеђујемо воду. Међу њима су и власници великих парцела – комплекса који захваљујући наводњавају остварују веће приносе, јер наводњавање обезбеђује сигурност производње.

Да ли ће неко наводњавати своје парцеле или неће ми као ,,Воде Војводине” не можемо да утичемо на то. Већем наводњавању би можда допринело укрупњавање поседа и удруживање пољопривредника, али реч је о дуготрајном процесу, а ми реагујемо на техничке захтеве попут овога да са првих 500 милиона динара радимо на доградњи система који би требало да омогући наводњавање нових 45.000 хектара.

Следећу сезону ћемо дочекати са око 90.000 хектара, што је и даље веома мало јер покрајина има око 1,8 милиона хектара пољопривредног земљишта. Ипак, систем двонаменског коришћења канала брзо ће бити у употреби јер радови се полако приводе крају.

Руководилац службе за мелиорације ЈВП ,,Воде Војводине”