Век пуковских застава

Пуковске заставе из балканских ратова и Првог светског рата, изложене пред Домом Народне скупштине приликом недавне промоције најмлађих официра ВС, једна су од новина на војним церемонијама.

Заправо, реч је о репликама застава под којима је српска војска извојевала победе у ратовима вођеним од 1912. до 1918. године, чија се стогодишњица обележава ове године и наредних. Оригинали, после века постојања веома осетљиви на оштећења, чувају се у Војном музеју на Калемегдану, а реплике су направљене у августу 2010. године.

Од 51 заставе додељене српским пуковима 1911. године сачувано их је 47, од којих је једна у париском војном музеју. У мирнодопском периоду изношене су ретко, само на важним јубилејима: 14. јула 1919. у Паризу поводом француског националног празника, а у Београду и Горњем Милановцу децембра 1939. поводом 25. годишњице Колубарске битке, као и на пуковским славама.

Пуковске заставе, према подацима Министарства одбране, биле су у употреби све до 1930. године, иако је тада већ дуже од деценије постојала Краљевина СХС и касније Краљевина Југославија, када је краљ Александар Први Карађорђевић на Бањици уручио војсци нове заставе, док су старе предате Војном музеју.

Музеј тада није имао своју зграду, па су заставе чуване у Задужбини краља Петра на Опленцу, а посебно занимљив детаљ јесте то да су током Другог светског рата сачуване тако што су биле зазидане у Народном музеју.

Прича о настанку пуковских застава у вези је са сменом династија у Србији 1903. године, када се наметнуло и питање замене старих војних застава. Неколико година касније усвојене су уредбе о заставама, али су нове војне заставе израђене тек 1911. године.

Заставе је у два наврата током 1911. године војсци уручио краљ Петар Први Карађорђевић, са министром војним Степом Степановићем, на свечаности одржаној на Бањици.

Првобитно је било предвиђено да пуковске заставе буду од свиле, али због прилика у којима су настале, уочи балканских ратова, урађене су скромније. Заставе су формацијске, једнообразне, са две стране и без већих уметничких претензија.

Са једне стране је, на српској тробојници, српски грб, крунисани двоглави бели орао са оцилима на штиту и девиза „За краља и отачаство / с вером у Бога”, а са друге лик Светог Андрије Првозваног, уз исту девизу.

Симболи и девизе на њима су везени свиленим концем. На једном крају ленте извезен је монограм краља Петра Првог Карађорђевића, уоквирен у храстов и ловоров венац, а на другом  је назив пука.           

Кроз славне битке

Скоро све заставе су добиле  многобројна колективна одликовања за изузетна пожртвовања у ослобођењу територија из османлијског ропства у Првом балканском рату, као и за подвиге у борби са Бугарима у Другом балканском рату.

Под пуковским барјацима српска војска се током Првог светског рата борила на Церу, Колубари, Дрини, у одбрани Београда, повлачила се преко Албаније до Крфа, а потом преко Солунског фронта поново до ослобођења Београда и даље.