Туга с југа

Охрабрује чињеница да је недавно формиран Национални савет за привредни опоравак Србије. Чланови овог савета су, поред угледних привредника, и еминентни професори универзитета.

Међутим, пада у очи неравномерна регионална заступљеност научне елите с појединих универзитета у овом савету. Три професора су са Београдског универзитета, а један са универзитета Едуконс из Сремске Каменице. Потписник овог текста ризикује да буде погрешно схваћен постављајући питање: Зашто у Националном савету за привредни оправак Србије нема ниједног представника са универзитета у Нишу, Крагујевцу и Косовској Митровици?

Питање није лично – жал што нема професора ,,икс”или ,,ипсилон”. Напротив, сви предложени професори и привредници су познати – признати стручњаци, међутим, Србија јужно од Београда није ,,репа без корена”. Она има своју прошлост, садашњост и будућност.

Поред природних лепота, културних и других вредности, овај део Србије представља и препознатљив високообразовни простор и привредни потенцијал. Иако, сада, посрнули привредни гиганти, неопходно је подсетити се да су: Електронска индустрија, МИН, Дуванска индустрија („Филип Морис”), „Нитекс”, „Вулкан”, „Поморавље” из Ниша итд. незаобилазни пословни системи, на чијем ће преструктурирању полагати ,,испит зрелости” и креатори нове економске политике. Такође, научно-наставни кадар са универзитета из унутрашњости представља камен темељац привредног опоравка овог дела Србије.

Студенти као ,,потрошачи” услуга које им пружају професори и сарадници са ових универзитета, препознају их као добре стручњаке у појединим областима, и питају: зашто њихових професора нема у овом и сличним стручним телима, као што је Национални савет за привредни опоравак Србије.

Остаје отворено питање: када ћемо прекинути са стратегијом развоја по оној народној: ,,Ко ближе девојци, његова девојка”, или ,,Далеко од очију далеко од срца”? Да је, којим случајем, у овом савету и другим стручним телима на републичком нивоу више људи с југа можда би нам поглед из Београда био лепши, а ,,туга с југа” мања.

Редовни професор Универзитета у Нишу, Економски факултет