Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Борба за Емануела

Борба за Емануела
Ингрид Бетанкур, заробљена већ пет година у џунгли

Виши државни интереси натерали су председника Колумбије Алвара Урибеа да најави масовно ослобађање заробљених герилаца злогласног ФАРК-а, једне од паравојних група које воде своје приватне ратове по  земљи растрзаној наркотрафикантским путањама. Заузврат, Урибе тражи да се герилци одрекну оружја и да ослободе таоце међу којима су три америчка држављанина и чувена Ингрид Бетанкур, са двојним француско-колумбијским држављанством, својевремено кандидаткиња за председницу Колумбије. За Бетанкурино ослобађање из герилског ропства у коме се налази већ пет година врло је заинтересован Николас Саркози, нови председник Француске. Био би то пехар који је без успеха покушавао да освоји његов претходник Жак Ширак.

Премда је герила назвала  председников предлог "демагошком фарсом", власти већ припремају стотине затвореника у затвору Чикинкира у северном предграђу Боготе за излазак на слободу. На стотине Колумбијаца држе се у импровизованим затворима као таоци гериле у логорима направљеним на тлу раскрчених џунгли. Јавност је тек недавно сазнала за постојање трогодишњег Емануела рођеног  у непроходним шумама Колумбије. Он је син Кларе Рохас, некадашње кандидаткиње за потпредседника Колумбије, коју је герила отела и као таоца је држи већ пет година. Сина је родила са једним од својих тамничара, герилцем ФАРК-а. О Емануелу је први проговорио један полицајац који је успео да се избави из герилског заточеништва, да би се после седамнаест дана пролазећи кроз џунглу и уз помоћ домородаца дочепао града. Јавност је била у прилици да чује невероватну причу овог изгладнелог и изнемоглог човека који је успео да се избави из ропства.

"Клара је ужасно патила", испричао је средином маја на конференцији за штампу одбегли заточеник, "чуо сам је како тражи и моли да види свог сина". Џон Франк Пинчао испричао је још неке детаље о овом детету, кога подиже герила на индијански начин, како се то чинило у претколумбовском времену. Двојица затвореника му од неких индијанских тканина кроје одећу, дечак је здрав и понекад га однесу мајци да га види…

Не зна се како је дошло до физичког контакта између герилца и затворенице, мада су све романтичне везе у логорима ФАРК-а строго забрањене. Име оца није откривено, а прича се да  је због неопростивог греха осуђен на смрт.

Према подацима Националног фонда за заштиту личне слободе, око 3.100 људи држи се у отмичарском заробљеништву гериле. Прошле године киднаповано је и деведесет двоје деце, што је много мање него пре пет година када је у заробљеништву гериле нестало око три стотине малишана.

"Ако Емануел умре", написао је Ектор Абад Фасиолинсе, један од највећих колумбијских писаца, "наша земља је у великим невољама". Ако Емануел не пође у школу и не одрасте у здравог и јаког човека, значи да смо становници дивље земље, најпрљавије и најгоре на свету", додаје Фасиолинсе. Урибе је апеловао да потпредседник Франсиско Сантос, који је и сам деведесетих био у заточеништву наркотрафикантских кумова (о чему је потом нобеловац Габријел Гарсија Маркес написао новелу "Вести о једној отмици"), организује међународну кампању за ослобађање Емануела.

Госпођа Рохас (44) била је отета заједно са својом пријатељицом Ингрид Бетанкур, док је возила по територији која је била под контролом гериле. Полицајац Пинчао посведочио је да су обе жене живе, као и три америчка војника, која су у заробљеништву од 2003. када је њихов авион морао да се приземљи у џунглама јужне Колумбије. Клара Гонзалес де Рохас, бака малог Емануела, свакога дана прима писма подршке из целе земље. Она верује да је њена кћерка намерно изабрала овакво име за свога сина рођеног у заробљеништву. Емануел значи "Бог је са нама", каже ова седамдесетседмогодишња жена која очекује да ускоро поново види своју кћерку и њеног сина.

 Јавност у Колумбији, навикла на свакојака насиља и злочине, дубоко је потресена вестима о дечаку и његовој судбини. Сви се надају да ће најновија одлука председника Урибеа допринети да се ослободе невини таоци непрестаних ратова.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.