Без стратегије за екстремне услове

Екстремни временски услови, са изразитим осцилацијама температуре, без сумње су последица глобалних климатских промена. Неспорно је да те промене негативно утичу на пољопривреду. С друге стране, пољопривреда је грана која, како тврде научници, такође утиче на промену климе јер на глобалном нивоу емитује око девет одсто укупне количине ГХ гасова који изазивају ефекат такозване стаклене баште.

Управо смо сведоци, и ми у Србији и сви у региону, последица климатских промена, и то у најекстремнијем облику. Штете од суше су несагледиве, а стручњаци тврде: биће још и веће ако се у најскорије време не донесе валидна стратегија развоја пољопривреде у новим временским условима. Радује што и на државном нивоу сматрају да овим променама треба дати приоритет, што разазнајемо и у најави нове владе да ће се наводњавању усева посветити много већа пажња. Али, паралелно с тим, мора се ићи на радикалну промену јавног мњења према временским екстремима који ће убудуће умногоме утицати на економију, а поготово на примарну пољопривредну производњу. То је и наша обавеза као државе кандидата за чланство у ЕУ.

Треба знати да је одабрани тим врхунских пољопривредних стручњака ЕУ већ направио мапу ,,Пројектовани утицај климатских промена у различитим европским регионима”. Заједно са Грчком, Бугарском и Румунијом, Србија спада у високоризичне земље по порасту температуре, суша и топлотног стреса, што ће у наредним деценијама сигурно довести до опадања приноса житарица и других култура. Северни део Војводине, према овој мапи, чекају веће зимске падавине, поплаве и већи ризик од ерозије земљишта, док ће централна Србија бити више изложена граду и олујним ветровима.

Једно је сигурно: били ми у догледној будућности у ЕУ или не, климатске промене су ту, и са њима се без одлагања треба ухватити у коштац, иако је то, зацело, требало урадити много раније. Свеобухватна стручна анализа и мере државе као одговор на глобалне климатске промене код нас, нажалост, још не постоје ни као модел понашања у случајевима екстремних временских услова.

За пољопривредне стручњаке и људе од науке све је то свакако велики изазов. Неопходно је, у првом реду, у краћем и дужем временском периоду, проучити реакције биљака, њихову прилагодљивост и (не)отпорност на екстремне климатске промене. Како вели уважени професор Мирослав Малешевић, то изискује и промене у начину обраде земљишта и гајења пољопривредних култура, посебно у вези са уносом органског и минералног ђубрива, што све и те како може да утиче на мање или веће приносе у будућности. Посебно поглавље за проучавање свакако је понашање животиња у сталним временским екстремима, што је од велике важности за даљи развој сточарства.

У земљама Европске уније увелико се ради на адаптацији пољопривреде на прогнозиране климатске промене. Стручњаци на едукативним семинарима упућују пољопривреднике на промену пољореда ради што бољег коришћења расположиве воде, а и датуми сетве се прилагођавају новим температурним условима и падавинама. У складу с тим, акценат се ставља на усеве прилагодљивије временским променама, сади се дрвеће које, због конфигурације терена, отежава брзо отицање падавина и истовремено штити биљке од ветрова. Исто тако, препоручује се коришћење машина које троше мање енергије, а већу употребу биомасе и биогаса.

Чињеница да с климатским променама морамо да живимо, сада и у будућности, неминовно тражи нови приступ пољопривредној пракси и производњи хране. Одговор стручњака и пољопривредника мора бити позитиван, а тада ће укупна штета од суше или прекомерних падавина свакако бити мања.

Уредник у листу ,,Пољопривредник”