Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Историја фада” у Београду

„Историја фада” у Београду
Фадо се слуша и у Србији што потврђују распродати концерти Маризе и Терезе Салгеиро, певачице некадашњег „Мадредеуша”
Изложба „Историја фада” отворена је синоћ у Дому омладине Београда (ДОБ), а на свечаном отварању наступио је српски „Алфама квинтет”, који изводи фадо музику. У оквиру отварања изложбе, коју ће посетиоци у Великој сали ДОБ-а моћи да виде до 7. октобра, приказан је и филм „Амелија”, у режији Карлоса Коеља да Силве, о животу легендарне фадо певачице Амалије Родригес.

Изложба „Историја фада” остварена је у оквиру кандидатуре фада као Светске нематеријалне баштине за стављање на листу Унеска током 2011. године.

Састав „Алфама квинтет”, који је свирао синоћ у ДОБ-у, настао је 2006. у Београду. До 2009. године овај бенд је добио коначну форму коју и данас чине: Нина Зелић (вокал), Петар Николић (акустична гитара), Милан Дерета (акустична гитара), Младен Вулевић (контрабас и кахон) и Славица Перић (виолина). Међу првима у Србији почели су да се баве традиционалном фадо музиком, иступајући, међутим, на моменте из оквира поменутог жанра, уплићући ритмове и дух Балкана, али и џез елементе.

Фадо је извођачки жанр који у себи спаја музику и поезију које су се развиле у Лисабону у другој четвртини 19. века као резултат мултикултуралног спајања афро-бразилских песама и плесова тек пристиглих у Европу, са локалним музичким наслеђем, како из руралних делова Португала које је донето сукцесивним таласима унутрашње имиграције, тако и космополитских градских песама с почетка претпрошлог века.

Стављање фада на репрезентативну листу Светске нематеријалне културне баштине је признање универзалности овог португалског музичког жанра и добар је пример за могућу заштиту сличног нематеријалног наслеђа и у Србији.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.