Фејсбук – ТВ Дневник 1:0

Ако сте мислили да ваша деца проводе највише времена на такозваним друштвеним мрежама,на интернету, морам да вам кажем да грешите. Одрасли то чине далеко чешће и дуже, а нисам сигуран ни да баш ви то не радите, онако из прикрајка, завучени у угао своје собе. Смем ли даље да погађам?

На свом „Фејсбук” профилу немате ништа осим имена и презимена (ако је и оно ваше) и тамо сте само да бисте, без давања било каквог знака свог присуства, пратили развој ситуације: ко, шта, где, како, с ким, колико пута... Не оглашавате се, не дајете мишљења нити судове, не постављате фотографије са летовања, нити оне на којима по дворишту јурцате за вашом гологузом дечицом. Чак ни датум рођења нисте уписали, да бисте осујетили своје симпатизере у намери да вам пошаљу честитку (која све сама одради, чим је кликнете) и тако вам дају до знања да сте и те како примећени. Дакле, на „Фејсбуку” сте у својству посматрача, рекли би политичари.

Полемику о томе да ли је то комуникацијско чудо нашег века више корисно или штетно, остављам другима, а ја не могу да не приметим да је „Фејсбук” постао средство обавештавања о ономе што се, колико јуче, сазнавало на важним конференцијама за новинаре, у писаним саопштењима овераваним са по три, четири печата или у чекаоницама пред председничким и министарским кабинетима. Политичари масовно дају вољно својим секретарицама и портпаролима, па лично седају за компјутер, укључују „Фејсбук” и тако својим сарадницима задуженим за контакте с јавношћу без пардoна отимају хлеб из уста.

У многим професијама завладала је девиза сам свој мајстор, па новинар више није само то, него је истовремено и фотограф, сниматељ, тон-мајстор, монтажер, а често и све друго што се од њега затражи... Схватили су то и модерни политичари и укрцали се у овај помодни воз. Не зато што их је неко приморао да рационализују радна места у свом окружењу, већ зато што у тој бранши владају закони џунгле и прождирања. Најсигурније се осећају када сами себи чувају леђа, а то им је „Фејсбук” најзад омогућио.

Садржај једне њихове реченице, укуцане на изглед из пусте досаде или тек забаве ради, често је данима осмишљаван. Навикли су да мало шта препуштају случају, па тај животни стил примењују и у комуникацији са „Фејсбук” пријатељима.

Кад ће заседати парламенти, каква су могућа кадровска решења у владама, колике су симпатије и антипатије међу министрима, да ли је на видику распад старих и окупљањe нових коалиција, шта се дешавало на пријемима код страних дипломата, какав је музички укус премијера, како су дочекиване и истериване делегације ММФ-а... Сви они који поседују вештину дешифровања двосмислене једноставности „Фејсбук” порука актуелних политичара, одговоре на ова питања пронаћи ће на њиховим профилима. ТВ Дневник је постао штиво за наивне.

*Главни уредник „Српских недељних новина“, Будимпешта