Од коцке држава има и приходе и главобољу

Због штете коју коцка наноси појединцима и породицама, Мађарска је најавила забрану слот-апарата на својој територији. На вест из северног суседства, српска индустрија игара на срећу одговара да се коцка и клађење не могу искоренити због чега је боље да остану под окриљем закона, а за даљу регулацију тржишта залаже се и медицинска струка, суочена са већим бројем зависника од покера, рулета и спортских прогноза.

Влада у Будимпешти је предложила закон који предвиђа останак слот-машина у само три коцкарнице у земљи. Претходно је десетковала број апарата – од 25.000 слот-машина данас их је званично 2.000 и то захваљујући петоструком повећању пореза прошле године.

Према подацима Управе за игре на срећу, која ради у оквиру Министарства финансија, у Србији ради 19.354 апарата за коцкање, од којих су 3.632 баш слот-машине. Немају податак о броју корисника.

– Пошто електронски систем праћења није успостављен, не можемо да имамо праву информацију о броју играча на слот-машинама – кажу у управи.

Оно што се зна, и то захваљујући подацима „Јакте”, удружења приређивача игара на срећу, јесте да ова индустрија годишње упумпа око 47 милиона евра у државни буџет Србије.

– Наша индустрија треба да буде уређена због пореза и смањивања црног тржишта – каже Мирјана Аћимовић, председница овог удружења.

– Држава може да забрани коцку, али ако је дозволи, онда услови морају да важе за све. По мом мишљењу, иза ове одлуке у Мађарској стоји лоби онлајн кладионичара и зато се отежава коцкање на слот-апаратима.

Наша саговорница додаје да је потенцијал ове индустрије у Србији пола милијарди евра, као и да је једна од главних невоља у томе што је „црно тржиште двапут веће од озакоњеног” .

– Легално тржиште се смањило за тридесет одсто.

Удружења приређивача игара на срећу истичу да на своју индустрију гледају као на индустрију забаве и да зато раде са државом да се помогне зависницима од коцке и клађења. Они који траже срећу, зараду и узбуђење за џек-потом, добијајући дугове и главобољу, јављају се државним и приватним центрима за одвикавање, а постоје и бесплатне СОС линије.

– Углавном нас зову рођаци коцкара који у највећем броју имају између 20 и 30 година – каже др Ивица Младеновић, психијатар и председник клуба „Шанса”, удружења грађана за борбу против патолошког клађења.

Осим бесплатне телефонске линије, зависницима је на располагању и саветовалиште овог удружења.

– Месечно примимо између 10 и 20 позива, а дође нам између три и пет особа које траже помоћ. Највећи број оних који се јављају, 80 или 90 одсто, зависници су од електронског рулета. Преосталих десет одсто су они који имају проблем са слот-машинима, спортском прогнозом и другим играма на срећу.

Индустрија подсећа да су се људи одувек коцкали и да увек нађу начин за то.

– Боље је онда све то озаконити и регулисати накнаде и таксе – закључује Мирјана Аћимовић.

Др Младеновић верује да мађарски предлог (који тек треба да буде усвојен у парламенту), није добар.

– Лек је у регулацији тог тржишта. Забранама се ништа не постиже, посебно не у ери интернета.

----------------------------------------------

Кампања несрећног коцкара

Мирјана Аћимовић каже да је у Мађарској дошло до поменуте иницијативе после дуже кампање:

– Дуго је у медијима кружила исповест бившег коцкара који је тврдио да је све изгубио због коцке. Тиме је јавност сензибилисана. Питам ко стоји иза тога и мислим да одговор лежи у томе да ће се сада олакшати клађење на интернету.