Партизанова потврда немоћи

Партизан се и са трећег гостовања из Русије вратио са идентичним поразом с два гола у мрежи (2:0). Наставио је с катастрофалним резултатима „на страни” у групној фази Лиге Европе, где је доживео девети узастопни неуспех, и потврдио да домаћа и међународна сцена немају никаквих додирних тачака.

Пола деценије „црно-бели” доминирају српским фудбалом у којем обарају разноразне рекорде: пет титула заредом, највише победа, највише голова, највише освојених бодова… Међутим, чим искораче у Европу следе шамари и горке пилуле, који непобитно доказују колико се у Србији игра слабо.

На осам интернационалних утакмица наш шампион је забележио три победе, реми и претрпео четири пораза уз десет датих и девет примљених погодака. Ако овом билансу одузмемо стартне мечеве с Валетом (4:1 на Малти и 3:1 у Београду) јасно је колико је он лош. А ривали, са изузетком победника Купа Русије, нису такви да изазивају страхопоштовање.

Кипарски АЕЛ има коефицијент 5.099, норвешки Тромзе 4.935, Нефтчи из Азербејџана је са 2.241 најслабији учесник Лиге Европе. Дакле, Партизан би са својих 14.350 требало лако да изађе на крај са њима, а зна се како је прошао. У шест сусрета остварио је само једну и то минималну победу против Норвежана. Од Кипрана је оба пута изгубио, такође с минималцем, док у лошем мечу са слабим Азербејџанцима није било голова.

Пораз у Казању само је логичан след оног што су „црно-бели” приказали овог лета на Старом континенту. Рубин (коефицијент 40.566) је за нашег првака крупан залогај. А шта тек рећи за предстојеће дуеле с троструким европским шампионом и троструким освајачем Лиге Европе Интером, који је и по рејтингу 104.996 најјачи тим у овом Уефином такмичењу. Партизану, дакле, европске фудбалске лекције тек предстоје у наредна два кола.

Ваља бити поштен и искрено признати да су „црно-бели” немоћни на евросцени и да немају игру с којом могу да буду конкурентнији. Спори, јалови и безидејни напади у Европи не могу да уплаше никога, а ако им се додају и неинвентивни средњи ред, порозна и статична одбрана, недостатак пресинга и спортске дрскости, јасно је да немају шта да траже у еврокуповима. Евентуално, могу да „кљуцну” по неки бод, као што је то било са нејаким тимом из Азербејџана.

Грешке које млади играчи праве у поставци само доказују да нису научили све лекције и потврђују да су пропустили нека предавања у фудбалском школовању. Рецимо, невероватна је и потпуно необјашњива реакција Миљковића код првог гола руског тима. Шта је тражио ван терена – у гол-ауту, док је Карадениз прихватао лопту само он зна. Или, шест-седам играча непомично посматра како фудбалери Рубина тик поред њих комбинују и пролазе с лоптом, док они статирају као омађијани. Рјазанцев је дао други гол пошто су тројица домаћих играча изиграла осморицу Партизанових…

Једина иоле светла тачка у још једном бледом издању „црно-белих” био је голман Стојковић. Млади Лазар Марковић није могао сам да се носи са физички много јачим противничким играчима, а није имао помоћ неког ко би им макар мало одвукао пажњу и омогућио брзоногом саиграчу више простора. Сигурно је и да избор играча и тактике нису били добри. Волков, на пример, није играо месец дана у домаћем првенству, напад без нападача… Уосталом и тренер Рубина Курбан Бердијев је после утакмице изјавио да је очекивао да ће Партизан више нападати и да ће вршити пресинг на његове играче. То је изостало, али нови неминовни пораз нашег јединог представника у такмичењу европске фудбалске уније, нажалост, није.

-------------------------------------

Још се чека 300. гол

За 180 минута такмичења у Лиги Европе фудбалери Партизана нису пронашли лопти пут до противничке мреже, тако да и даље чекају тај 300. погодак у еврокуповима. За три часа игре само су шест пута шутирали у оквир противничког гола и то једанпут против Нефтчија и пет против Рубина.