Лепа реч, али и рђа, гвоздена врата отвара

*Трње је далековидо цвеће.

*Поштен човек мирно спава, али се нерадо буди.

*Неки тек кад падну упознају своју земљу изблиза!

*Изван затвора сам од рођења. На слободи много краће.

*Одликован сам орденом грађанина трећега реда!

*Пањеви остају где јесу! Балвани иду даље!

*Гле, у долини пањева балвани секири споменик подигоше!

*Када чујем да је у реку скочио неки поштен човек, знам да је на обалу, пре тога, испливала нека хуља!

*Време гази оне који заостају, а заостали оне који иду испред времена.

*Добри људи су, углавном, они који нам нису допустили да их упознамо до краја.

*Сит гладноме не верује, гладан ситоме мора.

*Слободан човек, оно што мора, чини добровољно!

*Ма како скупо да се продаш, ипак си купљен.

*Вредну кртицу поштују док је под земљом. Чим промоли главу ударе по њој.

*Човек мрава у принципу поштује, али га у животу гази.

*Пас је човеков најбољи пријатељ. Псу луталици најбољи пријатељ био је човек.

*Пса који лаје а не уједа, и олајавају и уједају.

*Ко говори шта мисли, нека мисли шта говори.

*Ко пева, зло не види.

*Верујем да ће се, ипак, наћи неко ко ће да објави његова сабрана недела.

*Лежите ми на срцу, рече отаџбина. Они устадоше и одоше.

(Из књиге афоризама ,,Ништа свега”)