Обазриво кад вас трговац позове у госте

Када је старија Београђанка које је недавно на промоцији купила посуђе одлучила да искористи своје законско право и врати га, из фирме која јој је то продала, речено је да то није могуће.

– Купила сам две шерпе и платила их више од 500 евра. После неколико дана схватила сам да ми то не треба и да је веома скупо, па сам одлучила да их вратим и да узмем депозит јер сам чула да имам на то право. Међутим, трговац ми је рекао да то важи само уколико се промоција организује ван фирме, на пример у неком ресторану, а они су то учинили у својим просторијама и немају такву обавезу према купцима. Да ли је то тачно и да ли имам права да одустанем од куповине, а новац који сам дала добијем назад – питала је ова читатељка редакцију „Потрошача”.

Чини се да трговци који организују такозване бесплатне вечере и промоције на којима потом гостима продају неку робу однедавно имају и нову тактику. Уместо у ресторанима почели су да их организују у својим пословним просторијама, а разлог је, како показује пример наше читатељке, више него једноставан – у том случају купац не може да оно што је пазарио врати продавцу и затражи свој новац назад.

То потврђују и у Министарству спољне и унутрашње трговине. Наиме, Закон о заштити потрошача све промоције, вечере, дружења, и то најчешће у ресторанима, третира као куповину на даљину, односно ван пословних просторија и поставио је потрошачима право да се у року од две недеље предомисле. Али...

– Трговац има право да активности промоције своје робе или услуга организује како у својим пословним просторијама тако и изван њих. Уколико приликом организовања промоције у пословним просторијама трговца дође до закључења уговора, потрошач према Закону о заштити потрошача нема право да једнострано раскине уговор у року од 14 дана од дана закључења уговора, односно од дана потписивања поруџбенице – наводи Весна Новаковић, начелница Одељења за заштиту потрошача у овом министарству.

Зато је основни савет купцима да добро размисле пре него што било шта на промоцијама у просторијама фирме одлуче да купе јер предомишљања касније нема. А уколико пазаре на промоцији у неком ресторану или код неког пријатеља у стану, на располагању им је рок од две недеље за промену одлуке.

– Уговори које трговац и потрошач закључе изван својих пословних просторија трговца, на пример, приликом посете потрошачу у његовом дому или на радном месту, на промоцијама које трговац организује у ресторанима или сличним местима, спадају у уговоре закључене изван пословних просторија. Код овог вида уговора, потрошач има право да раскине уговор без навођења разлога, и то у року од 14 дана од дана закључења уговора – објашњава Новаковићева, додајући и које су обавезе трговаца.

– Код уговора закључених на даљину, односно ван пословних просторија, трговац је у обавези да поред података који се односе на основна обележја робе или услуге, навођења адресе и других података значајних за утврђивање идентитета трговца, означавања продајне цене и начина плаћања и рока испоруке, обавести потрошача и о праву на једнострани раскид уговора, као и о начину остваривања поменутог права. Закон о заштити потрошача прописује да купац може да изјави једнострани раскид уговора у року од 14 дана од закључења уговора, без навођења разлога, што заправо подразумева да свака страна враћа оно што је примила. Значи, потрошач враћа робу, а трговац новац, али потрошач сноси трошкове транспорта. Треба истаћи да је од тренутка слања робе натраг потрошач одговоран за евентуалну штету на роби па према томе потрошачима саветујемо да пажљиво бирају транспорт – рекла је Новаковићева.

Није тајна да многи трговци одбијају да поступе на тај начин, односно да изађу купцима у сусрет. То је најчешће случај са старијима, који су најмање заштићени, не познају довољно своја потрошачка права и одустају од приговора након прве препреке. О томе сведочи и велики број позива нашој редакцији. Шта купац може да ради у ситуацији када има право на повраћај новца и одустајање од куповине, а трговац не жели да му изађе у сусрет?

– Савет потрошачима је да пре потписивања поруџбенице, добро размисле да ли им је тај производ неопходан и уколико су у могућности да се подробно распитају о карактеристикама производа. У ситуацијама када потрошач благовремено изјави да раскида уговор, а трговац одбије то да уважи, потрошач се може обратити неком од удружења за заштиту потрошача. Ту је и могућност обраћања Центру за медијацију, а има и могућност да покрене судски поступак – наводе у Министарству спољне и унутрашње трговине.

То би значило да грађани Београда у таквој ситуацији зову Центар потрошача Србије, житељи Војводине Националну организацију потрошача Србије, а Централне Србије организацију у Јагодини.

Оно што би купци требало да знају је да исто право (да робу врате у року од 14 дана) имају и код свих облика куповине на даљину, односно за било шта што купују посредством неког средства комуникације – писмом, огласом у штампи који садржи поруџбеницу, каталог, телефон, електронском поштом.