Људски капитал и нова економија

Једино што је данас извесно јесте то да се све стално мења. Они који су то схватили на време сада су богати и велики: као и увек, за оне који стигну први има највише новца.

– Рачуна се да је у ЕУ свака десета компанија досад схватила да јој треба промена курса и трансформација начина управљања. И њима иде – одлично! Око 60 одсто компанија труде се да обнове технологију, оне муче муку са опасностима и у проблемима су. Истовремено, једна трећина свих фирми овога момента не чини баш ништа, "све иде као и обично", и њима може да се деси да поделе судбину диносауруса – рекао је у уводној речи Марк Лиукс Гиси на конференцији о управљању процесима знања одржаној прошле недеље у "Хајату".

– На вама је да схватите да менаџмент старе школе није непријатељ, и да треба да им помогнете: да преживе нову пословну климу и да се адаптирају. Очајнички су им потребне и ваша иновација и ваша креативност. Највеће су промене оне која се десе у уму, и зато имајте стрпљења, то није једноставно – порука је коју је упутио доктор Гиси, декан ЦБА пословне школе и члан Европског савета.

Шта је све другачије? Прво и основно, патријархална стратегија пословања налик рату у коме победника нема без губитника замењена је мање насилним приступом "такмичења кроз колаборацију". То је нови мото данашњег бизниса заснован на женском "јин" принципу и вредностима тако природним за наш, нежнији пол: сада су на сцени солидарност, пажња, поштовање, јавност у раду, брига о општем добру и решеност да се подели знање јер смо сведоци да се једино тако и може – умножити. А знање је моћ, данас више него икада, и не може да се лажира!

Фокус је, дакле, на онима који управљају људским ресурсима, или краће: ХР менаџерима.

Шта је уопште ХР менаџмент?

ХРМ је појам који се код нас појавио почетком 2000. године – са првим приватизацијама и мултинационалним компанијама. Дотле смо говорили о кадровским службама, правним пословима, општим пословима, који су се бавили базама података, пријавама, одјавама, здравственим књижицама и решавањем радних спорова. Са завршетком реструктурисања и променама менталног склопа, администрације и даље има, али сада претеже у корист знања и управљања знањем.

– ХР менаџмент је уопштено – рад са људима. То значи да ХР менаџер мора да познаје све сегменте пословања да би могао да разуме потребе својих колега и да на њих ваљано одговори, да осмисли потребе, а за то он мора да буде спреман да прихвати нова знања јер треба да решава проблеме и људи и директора и маркетинга и набавке и производње – појашњава Небојша Рако, председник Асоцијације ХР професионалаца и ХР директор Холцим Србија.

Факултети који би школовали ХР менаџере још не постоје у Србији. Додуше, решење су постдипломске студије на које се ипак мало ко одлучује: прво што то није нимало јефтино, а друго што ретко ко може бити сигуран да ће уложени новац да му се врати – корпоративна правила која кажу колико радиш толико вредиш, и фирме спремне да инвестирају у запослене, такође, не расту на сваком ћошку. Ко онда може да постане ХР менаџер и како?

– Ми у Србији имамо перцепцију да то треба да буду психолози, али добар ХР менаџер може да буде и инжењер у фабрици који разуме цео процес производње, који може да разговара и који зна шта треба да ради. Има један ХР менаџер у Србији који је завршио – медицину, и он је један од бољих ХР директора! Важно је да човек хоће да улаже у себе, јер ако неће, онда је улагање у њега трошак а не инвестиција – додаје Небојша Рако.

Шта треба да зна онај ко већ плива у ХР водама?

Пре свега, да је у постиндустријском друштву немогуће све изразити бројевима (или: квантификовати) и да се данас све више вреднује холистички приступ, односно "нос за праве ствари".