Од Вршца до Београда, и даље

Вршац. Непосредно после Другог Алберт Пикеовог. У породичној кући мог деде. Неко куцана улазним вратима, појави се некаква ,,другарица”. Баба и деда је пусте у кућу, скувају јој кафу, другарица загледа по просторијама, па каже: ,,Овде ћете Ви и супруга, овде ваши синови, а у ову собу ће се уселити друг комесар!” Деди пукне филм, прода кућу, пресели се...

Београд. Непосредно пред Трећи Алберт Пикеов. У породичној кући мог покојног деде. Зазвони телефон, најави се другарица социјална радница. Хоће да сврати. Нешто јој није јасно, па да провери. Кажем: ,,Нема проблема! Свратите! Проверите!” Дође она, загледа, каже: ,,Ајааааааоооооо... ово је веће од 58 квадрата!” Кажем: ,,Није. Чини Вам се. Стара градња. Предратна. Тако се некада зидало. Високи плафони,па се стиче утисак раскоши. Међутим, незгодно за грејање. Уосталом, ево Вам метар па премерите!” Она: ,,Ма, добро, верујем, баш високи плафони... стварно се стиче утисак... али... и то је превелико!” Ја: ,,Превелико!? За шта?” Она: ,,За Вас! Морате да издате собу!” Ја: ,,Другу комесару? Из провинције...” Она: ,,Каквом комесару?” Ја: ,,Ма, није битно! Нека дедина догодовштина...” Она: ,,Морате да издате собу!” Ја: ,,Не могу да пишем ако ми се неко врзма по кући!” Она: „Зар баш морате да пишете? У оваквој ситуацији...” Ја: „Морам! Упркос ситуацији! Осим тога, друг комесар би полудео од буке! Побегао би главом без обзира!” Она: ,,Какве буке?” Ја: ,,Па, од музике.” Она: ,,Какве музике?” Ја: ,,Треба да преаранжирам и поново снимим неке своје старе композиције.” Она: ,,Композиције!? Па, пријављени сте као ФТВ редитељ!?” Ја: ,,То ми пише у дипломи.” Она: ,,Нисте спомињали никакву музику!” Ја: ,,Нисам. Треба прво да савладам Cubase, Ableton live, Sound forge и гомилу ВСТ-ова, па ћу да споменем!” Она: ,,????”

И тако узму ми и ту бедну накнаду за незапослене. Сад ће опет да крену да се гомилају неплаћени рачуни! А, као за инат, управо ових дана све поскупело! Еректирао се тај њихов ПДВ! Па отворио Пандорину кутију! Но, сваки геометријски облик има и својих позитивних страна! Под један: смршаћу! Очистићу крвне судове од наслага холестерола као никад до сад! Под два: гладовањем ћу ојачати дух и учврстити вољу попут фанатичних монаха из манастира Шао Лин! Под три: напокон ћу издвојити 2.000 динара за вађење црвеног пасоша! До овог тренутка све друго било ми прече! Ал' ђаво однео шалу...

Па онда тако витак, згодан и челичне воље, негде тамо на пролеће, кад све процвета и замиришу бехари, пасош у џепић и  фииииииииијууууу! „Побећи негде, далеко што даље, где не требају пилуле за спавање!” Негде где се од редитеља очекује да режира, а од композитора и аранжера да компонује и аранжира! Дислоцирати се у озбиљну стабилну зрелу и одговорну државу која не покушава да блокираоне који вредно раде на изградњи њене културне баштине...

*ФТВ редитељ, драмски писац