Зашто су у Србији камате папрене

Уколико бисмо питали банкаре да нам објасне феномен каматних стопа у Србији, свако објашњење биће везано за низак кредитни рејтинг земље, политички ризик, висину инфлације, задуженост, односно презадуженост државе. Уз ово неизоставно је оправдавање банкара како су, због мале штедње у динарима, принуђени да се задужују у еврима у иностранству, што додатно поскупљује цену кредитних производа.

Али, када се узме у обзир чињеница да се банке у иностранству задужују по каматама од 3,80 до осам одсто у зависности од рокова отплате, онда читава ова прича пада у воду, јер разлика између каматне стопе по којој се банка задужује и каматне стопе по којој банка продаје своју услугу управо доводи до категорије „непристојне зараде”. Иако је наша девиза током свих ових година силом прилика постала да „не питамо шта кошта, само да добијемо кредите, минус и картице” (јер то нам је једини сигуран извор финансирања кад зашкрипи), управо би и даље прескупи производи требало да нас наведу да се запитамо зашто је тако.

Дозвољени минус најскупљи

Активности банкарског сектора до почетка 2004. године биле су сведене на минимум, бар кад је у питању био послован однос са становништвом. Иако је тражња за кредитима и другим кредитним производима постојала и раније, тек уласком страних банака на тржиште Србије овај сегмент пословања банака постаје активан.

Са повећањем кредитних активности банака, повећавале су се и каматне стопе као и укупна цена тих производа. Последња званична статистика просечних каматних стопа на пласмане у Србији и даље је забрињавајућа.

Најскупља категорија коју користимо јесте дозвољени минус, и то са просечном стопом од 33,26 одсто, док су нешто јефтиније кредитне картице са просечном каматом од 21,73 одсто.

Стамбене кредите у динарима банке нам нуде по просечној стопи од чак 17,47 одсто, док је за евре камата 5,26 одсто.

Код потрошачких кредита у динарима просечна каматна стопа се креће од 14,21 до чак 28,62 одсто у зависности од рокова отплате, односно код кредита у еврима од 5,99 до 10,58 одсто.

За категорију остали кредити (у ову категорију се сврставају кеш кредити) у динарима просечна каматна стопа се креће од 17,05 до 21,62 одсто, односно код кредита у еврима од 11,58 до 15 одсто.

У широкој лепези производа великог броја банака на нашем тржишту, услови под којима се задужујемо мање-више су слични. У јеку кризе, приморани смо што дуже да се сналазимо уз помоћ банака које на нама можда и непристојно зарађују. Зашто кажемо непристојна зарада? Па зато што је то, када упоредимо цену производа у банкарском сектору у региону и Европи, једини могући закључак.                                      

Дакле, из ових бројева јасно је да оправдања банака о цени капитала нису права слика која је нама приказана. Зарада је очигледно најбитнији фактор који одређује цену онога што ми користимо.

Питање које нас сигурно највише интересује јесте да ли ћемо и када дочекати пад каматних стопа.

Хрватска камате ограничила законом

Ако се за секунд осврнемо на штедњу у Србији, треба рећи да смо и овде апсолутни победници по висини каматних стопа. Али, иако не брину о питању скупих кредитних производа, челници Народне банке Србије се не слажу са тим да нас банке за своју верност награде добрим каматним стопама на штедњу јер, кажу, „то може довести до евентуалног урушавања финансијског система Србије”. Није лепо рећи, али ми смо категорија тржишта која није у прилици да пита и преговара за цену производа коју купује. И управо то, уз чињеницу да посрнула економија и привреда тону све дубље са све већим степеном ненаплативих кредита грађана и привреде, не забрињава никог.

Смањење каматних стопа на штедњу су и Народна банка Србије и челници банака најављивали као један од кључних фактора за смањење каматних стопа на кредитне производе.

Иако је прошле године у току „Недеље штедње” ниво каматних стопа остао у нивоу стандардних понуда банака, ефекат смањења каматних стопа на кредите је изостао.

Очигледно је да до смањења каматних стопа може доћи само уз одређене законске регулативе које још увек нико неће ни да размотри. Позитиван пример у овоме би требало да нам буде Хрватска, која је у јулу 2008. године ограничила каматне стопе на кредите кроз Закон о обавезним односима. Највиша допуштена уговорна каматна стопа утврђује се за свако полугодиште, за послове између правних лица може износити 22,50 одсто, а за послове између правних и физичких лица 12 одсто. Али она нам, бар за сада, остаје само пример.

У ограниченом, скоро никаквом избору који имамо, рачуница је оно што нам мора бити приоритет. Изаберите банку код које ћете под најповољнијим условима плаћати ваша задужења и кад год будете оштећени у пословном односу са банком – промените је.