Неуставна приватизација

Удружење Покрет акционара, радника и синдиката Србије (ПАРИСС) из Крагујевца припремило je иницијативу Уставном суду Србије за оцену уставности Закона о приватизацији. У току је потписивање иницијативе са око 5.000 потписника у Крагујевцу, а потписивање ће бити организовано у целој Србији.

Основна ствар која оспорени закон чини неуставним јесте чињеница да су тим законом на противуставан начин запослени у друштвеним предузећима лишени имовинских права која су стекли и имали по прописима важећим до доношења оспореног закона. То је учињено тако што је држава доношењем Закона о приватизацији сву друштвену својину третирала као да друштвена својина јесте исто што и државна својина, и као да на њој већ нису била успостављена имовинска права оштећених грађана. Тако су једним противуставним потезом законодавца грађани запослени у предузећима у друштвеној својини претворени од ималаца – то јест титулара права коришћења и располагања имовином предузећа у којима су били запослени – у обичне најамне раднике, без права управљања и располагања имовином којом су до доношења оспореног закона управљали и располагали. Другим речима, доношењем оспореног закона држава је располагала друштвеном имовином као да је она државна, и као да над том имовином већ нису успостављена права трећих, то јест запослених радника.

Пре почетка приватизације 1989. било је на снази уникатно уређење, засновано на политичкој и економској теорији социјалистичког самоуправљања и тзв. друштвеној својини.По том уређењу, уведена је правна фикција да имовина свих предузећа представља саставни део такозване друштвене својине. Друштвена својина је била негативно дефинисана: сва имовина која није била приватна била је ,,друштвена својина”.

Међутим, упркос томе што је друштвена својина де факто била без титулара, у смислу класичних правила грађанског права, а де јуре је њен титулар било ,,друштво” које, будући да није било организовано као правнолице, није постојало у грађанско-правном смислу као титулар, класична овлашћења из права власништва – право коришћења, право убирања плодова и право располагања, припадала су, када је имовина предузећа у питању, запосленима у предузећу!

До доношења оспореног Закона о приватизацији 2001. имовинска права која су запослени стекли и користили по прописима важећим од 1963. до 1989. године била су заштићена.Био је поштован у целости уставни принцип из Устава 1990. о томе да су сви облици својине зајемчени и равноправни.Одлука о претварању друштвене својине у друге облике својине представљала је један од модалитета остваривања овлашћења располагања које је припадало запосленима. Запослени су аутономно одлучивали о томе да ли уопште желе да трансформишу своје право коришћења, убирања плодова и располагања у класичне облике својине, а економска корист од таквог располагања је припадала њима. Укратко, оспорени закон је донет 2001.применом неуставног закона о приватизацији који је подразумевао: нереално ниске цене по којима је купљен капитал; инвестиционе обавезе које нису извршаване, или лажно представљање испуњења инвестиционих обавеза; залагање имовине предузећа ради испуњења инвестиционих обавеза или плаћања дела цене, продаја имовине предузећа након приватизације по много већим ценама од оне по којој је купљено предузеће. Тако је дошло до наглог неоснованог богаћења неколицине (неколико десетина) грађана. Једино је тај мали број грађана извукао корист од приватизације по оспореном закону, али они су и једини који ће бити погођени реституцијом у натури, где је то још могуће.

Подносиоци иницијативе предлажу Влади Републике Србије и Скупштини Републике Србије да се не чека проглашење неуставности Закона о приватизацији од стране Уставног суда, већ да се одмах укине Закон о приватизацији и донесе закон којим ће Закон о приватизацији бити укључен међу прописе наведене у члану два Закона о реституцији (Закон о враћању имовине и обештећењу који се односи на враћање имовине одузете без накнаде).

Адвокат