Треба да скинемо оклоп од олова

После дугогодишњег новинарског рада и писања о српској свакодневици у различитим дневним листовима, Александар Саша Игњатовић је сакупио своје колумне и необјављене текстове у јединствену критику политичког, друштвеног и медијског живота Србије.

Његову нову књигу „Трешње од олова” у издању „Лагуне” чине оштре, саркастичне и духовите новинарске и есејистичке белешке о догађајима и људима који, нажалост, јесу слика и прилика модерног српског друштва: прости политичари, лажни узори и звезде које су се једном појавиле на телевизији.

– Увучени смо у оклоп који чине све саме лоше информације из медија. Стварност и јесте таква, ово је земља у којој готово ништа не функционише и изгледа да ће ускоро наступити апокалипса – каже Саша Игњатовић.

– Олово из наслова се односи не само на олово које се користи за штампање новина, већ и на тај оклоп, то тешко бреме које нас притиска и због којег губимо ментално здравље.

Због којих се вести то дешава? Аутор подсећа на случај Миладина Ковачевића, на паљење америчке амбасаде и „патриотску” пљачку патика у центру Београда о којој су две девојке ухваћене на делу казале:  „Па нисмо убиле човека... у каквој ми то држави живимо... мислим стварно”. Игњатовић је иронично приметио да га не би изненадило да су добиле емисију на телевизији. Или макар место у ријалити шоу програму кроз које су продефиловали чак и политичари.

Тако је ово књига о „антихеројима који су доживели медијско-митолошко крштење”.

– Трешње су, са друге стране, оно добро у нама, оно што ја желим да пробудим и ослободим окова. И моја идеја је да то можемо да урадимо ако се окружимо позитивним људима и позитивним стварима.

Он каже да је то лична одлука и да ту не могу да помогну ни власт ни држава.

– То је једино што човек може сам да промени, као што може да одлучи да му „Фејсбук” више неће замењивати одлазак на кафу са пријатељима.

Сакупљајући „бисере”, Игњатовић је забележио како су поједини медији о новом америчком председнику Бараку Обами писало као о месији, о лицемерју које је пратило успех Сузан Бојл и ретроградним политичким кампањама у којима се чак нашао и слоган: „Значи, Земун”.

– Признајем да је тешко наћи зрно позитивне енергије. Можда сам утописта, али предлажем џентлменски договор нас који радимо у медијима по којем бисмо 20 одсто наших новина  посветили рубрици „Добра вест”.

То, каже, никако није читање о лажном гламуру, теми његове раније врло популарне књиге „Тајне српског џет-сета”. Приказивати лепшу страну медаље никако не значи улепшавати стварност и идеализовати живот познатих лица као што чине магазини о славнима, закључује Игњатовић.

– То би само била замена за реалност, тако бисмо живели туђе животе. Ја кажем да између лоших вести и квазизвезда, свако од нас мора да пронађе неку малу радост сопствене свакодневице. Зато књигом скрећем пажњу на то да морамо да се одупремо погубном деловању друштва и већ једном скинемо тај оклоп.

Ј. Стевановић

-----------------------------------------------------------

Ружна истина

Иако је пре свега познат као писац „Тајни српског џет-сета”, Саша Игњатовић би волео да се његова нова књига више пореди са једном још старијом – „БГ блузом”:

– Момо Капор је рекао да када неко за сто година буде узео ту књигу, на основу ње ће знати ко смо и какви смо били, како смо живели.

Шта би тај претпостављени тумач почетка 21. века у Србији закључио на основу „Трешања од олова”? Какав је то приказ Србије?

– Ружан, али реалан – каже аутор.