Где су паре од трансфера фудбалера

Када је пре пар дана власнику једне приватне фирме у Београду стигла опомена из Пореске управе да треба да плати 35.000 динара пореза како му не би био блокиран рачун фирме, извршена принудна наплата, а ако не поступи по „наређењу” – следи му дневно зарачунавање камата на основни дуг. Изнервирани власник јавио се нашој редакцији и питао зашто у Пореској управи постоје двоструки аршини.

Како је то он „трн у оку” порезницима с дугом од 35.000 динара, и то први пут, а нису, рецимо, Фудбалски клуб Партизан, РТС јавни сервис, Пинк телевизија, Муб... или неко други с списка 1.000 највећих пореских дужника који имају вишемилионске дугове?

И заиста – да ли и зашто постоје различити стандарди када су у питању порески обвезници? И зашто би, примера ради, фудбалски клуб Партизан, чији дуг износи према последњим подацима Пореске управе 424.885.689 динара, имао право на споразумно одложено плаћање, а мала фирма нема па јој се одмах прети блокадом?

Ђерђ Пап, порески саветник и бивши директор Републичке пореске управе, каже за „Политику” да је неписано правило да се према пореским обвезницима различито поступа, а зашто је то тако, не може да објасни.

– То вам је као код рачуна за струју. Најгоре прођу они који је редовно плаћају. Они с милионским дуговима пролазе некажњено. Или им се опрости дуг, односно омогућава да плате на рате, а најчешће то до краја никада не ураде – каже Пап.

Чињеница је, додаје, да би порески закон морао бити исти за све и за оног ко има 5.000 и за дуг од пет милиона динара. Зашто порезници не предузимају исте мере за велике фирме, као што то раде са самосталцима, то је питање на које нико не жели да одговори, већ само може да се претпоставља.

Пап искључује могућност да Пореска управа није знала да неко месецима или годинама не плаћа порез.

– То је једноставно немогуће, каже Пап.

Пореска управа је, истиче, објављивањем спискова с именима највећих дужника, из којих се види да поједина правна лица или предузетници и по 10 година не плаћају порезе себи дала ауто гол, а држава да нема јаке институције које би дужнике приморала да измирују своје обавезе на време.

Упитан, шта је по њему разлог да се на листи 100 највећих дужника не нађу активне фирме и послодавци, већ они који су у стечају и чија су потраживања махом ненаплатива, Пап каже, да би објављивање листе активних фирми и износа, које је могуће наплатити, имало смисла једино порезницима, јер би могли да виде шта могу, а шта не могу да наплате.

– Нема говора да дужници не знају да имају ненаплаћена потраживања. Знају. Још како. Овако се ствара сумња да је списак објављен да би се показало како се ради транспарентно, а у исто време тај исти списак послужио је да се прикрију недодирљиви, истиче Пап.

Упитан како је могуће да један велики фудбалски клуб, за наше прилике, какав је Партизан, има ненаплаћен порез, а да с друге стране стално чујемо да је дошло до трансфера играча за које се узимају обештећења и морало би да се плати порез на трансфер, Пап каже, да је право питање где су завршиле паре од тих трансфера, ако нису на рачуну Партизана и где је плаћен порез на трансфер играча. Принцип је исти и за Партизан и за СТР – дневни пазар мора да се књижи.

Није јасно, бар из онога што се види на списку 1.000 највећих дужника, како је то и поред споразума о одложеном плаћању Партизан

избегао да плати осам доспелих рата и зашто му ова могућност није одузета чим је први пут избегао да плати рату дуга.

– Они којима се толерисало да четири, пет или 10 година не плате порезе и доприносе морали су имати политичку залеђину. Само у таквој ситуацији када, дакле, постоји политичка одлука да нека фирма не плаћа доприносе она ће то и учини. Све друге, порезници не да ће само опомињати и обавештавати да имају дугове, већ ће им блокирати рачун како би наплатио потраживања, објашњава Драгољуб Рајић, портпарол Уније послодаваца Србије.

Иако би у том случају требало очекивати да неко од у затвор, порезници се радије одлучују за пролонгирање наплате дуга, јер уколико би неко отишао у затвор јасно је да нема могућности да му се дуг наплати, истиче Рајић.

Јасна Петровић