Ништа без балканских мотива

Отварање 28. Београдског џез фестивала, заказано за четвртак, биће у знаку концерата „Дарквуд даба”, са Бисером Велетанлић, и пројекта „Milessmiles”, али и наступа двојице музичара са наших простора, а који су каријере градили у иностранству.

Публици у Дому омладине 25. октобра представиће се Ненад Василић са својим квартетом и Срђан Ивановић са „Блазин квартетом”.

Двојицу музичара, осим што су име стекли ван простора бивше Југославије, везује и то што користе елементе балканске традиције.

Срђан Ивановић, бубњар и композитор, (син гитаристе Војислава Ивановића) живи у Холандији, док нишки контрабасиста, композитор и аранжер Ненад Василић од 1998. ствара у Аустрији.

Ивановића су ружне околности које су се десиле на простору бивше Југославије, натерале да бољи живот потражи најпре у Грчкој, потом у земљи лала.

– Ту ме дефинитивно није задржала клима, већ то што сам за време студија са бендом победио на такмичењима и брзо смо почели да наступамо.

Ненад Василић је студирао на чувеној Џез академији у Грацу. У Грац је дошао захваљујући нашем славном џезеру Стјепку Гуту.

– Тада је Грац био Мека џеза у Европи. Оно што је красило школу, осим врсних професора, јесу изузетни млади музичари из свих крајева света. Друго, тамо су стално били организовани семинари, на које су доводили светске џез фаце, од Бренфорда Марсалиса до Реја Брауна. Они су нам држали предавања, свирали са нама, причали анегдотe – сећа се Василић, који је током школовања оформио бенд. Иако је желео да оде у Париз или Њујорк, ипак је остао у Аустрији.

Ивановићев „Блазин квартет” чине музичари потпуно различитог порекла:

– Музичари су посебна сорта и националност је ту мање битна. Тромбониста Мајкл Рорби, из Шведске носи утицај хладних скандинавских предела, Бугарин басиста Михаил Иванов носи музичку традицију са Балкана, ја традицију из Босне, Србије и Грчке, а Јан Холанђанин нема традицију, али то надомешта непрекидним вежбањем– објашњава Ивановић и додаје да им циљ није свирање џеза на академски начин. Недавно су објавили други албум „Jalkanbazz”, а ту игру слова смислио је Рамбо Амадеус, иначе продуцент диска.

– Назив и дефинише музику коју стварамо, јер је изврнути Балкан џез. Рамба смо упознали на фестивалу у Амстердаму. Свидела му се наша музика и пришао је са идејом да радимо заједно, што је било дивно. Он је јако музикалан човек, и тачно је знао шта желимо да урадимо.

Василић, који са својим квартетом има већ седам плоча, сматра да публика широм света одлично реагује на спој џеза и балканских корена. Летос је са девет музичара из југоисточне Европе, укључујући и певачицу Амиру Медуњанин, окупљених у пројекту „Река”, наступио у музичком програму Олимпијских игара у Лондону. – Када се скупе музичари из десет земаља, то мора да буде шаренолико, интересантно и неизвесно до самог краја – тврди он .

– Пројекат смо почели пре годину дана и када смо имали и пробни концерт. Слушали су нас челници Лондонског џез фестивала, свидело им се и препоручили су нас за Олимпијске игре. Сада планирамо свирке у свих десет земаља из којих су музичари.