Најсиромашније општине без народне кухиње

У Србији ће у 2013. години (без података за град Београд) радити укупно 75 народних кухиња које ће свакодневно припремати 34.660 оброка. Услов за то је да влада, као и за ову годину, обезбеди средства за набавку десет основних прехрамбених артикала.Од новембра 2011. до октобра 2012. године радиле су 72 народне кухиње са укупно припремљених 30.650 оброка дневно.

Рад народних кухиња, у сарадњи са локалном самоуправом, организује Црвени крст. Као и увек до сада, број оброка не зависи од потреба корисника него од финансијских могућности организатора ових програма. Одлуку о отварању народне кухиње доноси локална самоуправа која плаћа трошкове припреме оброка и обезбеђује објекат у коме се храна припрема. Потребе за отварањем народних кухиња свакако постоје и у најсиромашнијим општинама попут Сурдулице, Црне Траве, Босилеграда и других, али оне немају средства за то. У Нишу такође не постоји народна кухиња иако се процењује да је овом граду потребно више од 3.000 оброка дневно.

У народним кухињама могу да се хране: лица без прихода или корисници материјалног обезбеђења породице, затим пензионери с најнижим пензијама, самохрана старачка домаћинства и такозвани гранични случајеви – то јест они који незнатно прелазе цензус за остваривање права на материјално обезбеђење. Трочлане комисије у општинама које чине представници локалне самоуправе и службеници центра за социјални рад и Црвеног крста, доносе одлуке о томе која лица могу бити корисници народне кухиње.

Програм подразумева припрему и поделу једног оброка дневно који се састоји од пола литра куваног оброка и пола векне хлеба. Приликом припреме хране организације Црвеног крста имају проблема с обезбеђивањем потребних количина свежег меса и поврћа, јер за то се углавном користе донације, а и с плаћањем струје, воде као и са исплатом плата запослених у овим кухињама.

Ангажовање донатора овде је увек добродошло. Нарочито се то може рећи за произвођаче хране. Компанија „Фриком” је током 2011–2012. издвајала по динар за народне кухиње од сваког продатог смрзнутог производа. На тај начин „Фриком” је кухињама донирао 50 тона смрзнутог грашка и бораније.

И Влада Србије је у протекле четири године издвајала средства за народне кухиње, и то за набавку поменутих десет основних прехрамбених артикла, а покривала је и трошкове транспорта хране од магацина до кухиња, као и готових оброка од кухиња до дистрибутивних пунктова.

Компанија „Делта фондација” је народним кухињама у Параћину, Пироту, Бујановцу, Новом Саду и Куршумлији поклонила 53 тоне брашна док је компанија „Нектар” на територији девет општина донирала 3.100 тегли ајвара.

Због проблема приликом преласка административне линије са Косовом и Метохијом, представници Руске Федерације су народним кухињама из дистрибутивног центра Ниш уступили 20 тона шећера, 15 тона пиринча, 88.128 комада месних конзерви и 78.720 комада конзерви рибе.

Захваљујући овим, као и многим локалним донацијама, имамо податак да је од новембра 2011. до октобра ове године у народним кухињама припремљено и дистрибуирано 6.022.066 оброка.

Министарство рада и социјалне политике и Црвени крст Србије ове јесени реализују и програм расподеле пакета хране и хигијенских пакета којима ће бити обухваћено 41.540социјално угроженихпородица из 105 најсиромашнијих општина. Пакет хране садржи: десет килограма брашна, два литра уља, два килограма пасуља, по један килограм пиринча, тестенина и соли, и по пет комада паштета, месног нареска и сардина.

Хигијенски пакет садржи:три килограма детерџента за прање веша, литар течности за прање посуђа, два комада тоалетних сапуна од 150 грама, литар шампона, две пасте за зубе од 100 милилитара, четири ролне тоалет папира, шест комада бријача за једнократну употребу и једну пену за бријање.

*Црвени крст Србије