Како се Ивањица борила са снегом

Прошле зиме велики снег је Ивањицу донекле изненадио јер годинама (од 1981) нисмо имали тако обилне падавине. Као и обично, пред прошлу зиму општина је склопила уговоре с предузећима која се баве одржавањем путева. По површини, Ивањица је једна од већих општина у Србији, претежно брдско-планинско подручје, с укупном дужином путева од 2.400 километара и са 54 насељена места у 19 месних заједница. Нека од тих места удаљена су од Ивањице више од 50 километара.

На основу уговора с ,,Путевима Србије” одржавање и чишћење регионалних и магистралних саобраћајница код нас је поверено предузећу ,,Путеви”, док о локалним и некатегорисаним путевима брине општина. И то, углавном, тако што ангажује механизацију локалних власника.

Кад је почетком јануара 2012. почео да пада снег, механизација је изашла на саобраћајнице, али смо већ 12. јануара на седници штаба за ванредне ситуације констатовали да се снег не може чистити као претходних година. Тада је донета одлука о ангажовању целокупне механизације у општини тако да смо до 23. јануара успевали да путеве одржавамо проходним. Већ тада смо одредили приоритете чишћења: где има школске деце, болесних и старих итд. Било је и смртних случајева, када се морало чистити до куће у којој је неко умро и затим до гробља.

Све је то функционисало до 23. јануара, када је нови снег почео да затрпава и оне тек рашчишћене правце. Многе саобраћајнице смо тако чистили најмање два пута. Међутим, шта се дешавало после 23. јануара? Због ранијих чишћења, непосредно поред путева су били створени високи снежни бедеми тако да машине нису могле да склањају нови снег који је опет јако падао. Биле су нам потребне веће машине. Тражили смо их од републичког штаба и он нам је испоручио два велика булдожера ТГ 20 који су код нас радили петнаестак дана.

Што се становништва у најудаљенијим насељима тиче, имали смо среће да су електричне и телефонске линије углавном функционисале, мада је, због леда, било повремених избацивања предајника фиксне телефоније на Јанковом камену, а и неких далековода. Али могли смо са људима да се чујемо. Општина је у то време купила једне моторне санке, друге смо изнајмили од једног нашег суграђанина, тако да смо моторним санкама евакуисали болеснике и превозили храну и лекове. Пренеле су и 400 пакета хране које је угроженим домаћинствима доделила влада.

Помагао нам је и хеликоптер МУП-а. Крајем јануара био је неки смртни случај у једном засеоку, па је пут прочишћен и људи су дошли на сахрану. Онда је баш тих сати поново почео да пада јак снег, пут је постао непроходан и 11-12 људи није могло да се врати кућама. Тада је ангажован хеликоптер који их је евакуисао. Тако су спасени и неки повређени, јер један човек је посекао ногу секиром, једна жена је сломила ногу...

Сналазили смо се и уз помоћ коња. У селу Брусник, једном срчаном болеснику није било добро, а понестали су му лекови, и онда је једна екипа пошла према селу аутомобилом ,,лада нива”, а млађи људи из Брусника су с болесником и шест коња по великој хладноћи пошли према ,,лади ниви”. После осам сати путовања болесник је доспео у болницу у Ивањици.

МУП нам је касније уступио и једне моторне санке са Копаоника, а помогла нам је и војска својим возилима и машинама.

У селима се становништво припрема за зимске месеце јер људи знају какве су планине Голија и Јавор. Зато они у јесен обезбеђују довољно огрева и хране за себе, а и за стоку. Мада је можда било мало опуштања због тог дугогодишњег периода без великих снегова, па је сено за стоку остало далеко од кућа. Зато су припадници наше спасилачко-ватрогасне јединице и волонтери Црвеног крста и Центра за социјални рад помагали људима да принесу сено.

Пред крај фебруара и те људе у планини је, међутим, почела да хвата паника, јер много је хроничних болесника, потребни су им лекови, а лекари их дају најдуже на месец дана. И носили смо им лекове. Обично су то били млади волонтери Црвеног крста, њих 12 средњошколаца и студената. Њих четири-пет су најпре одлазили ,,ладом нивом” докле се могло, а затим су пешачили кроз снег. И то, тако што им је за раздаљину која се без снега пређе за сат времена требало четири сата. Снег је био до појаса, па је један од њих ишао први правећи пртину. Кад би се он уморио, замењивао га је други. И тако све до одредишта.

Пре двадесетак дана штаб за ванредне ситуације у Ивањици је одржао састанак с председницима свих месних заједница које имају савете МЗ на терену. Чланови савета МЗ су из свих заселака. Од председника МЗ смо тражили план чишћења снега и предлог приоритета за зимске услове тако да ћемо за петнаестак дана имати план за целу општину. Следећу зиму ћемо дочекати спремније и са великим искуством из прошле.

Начелник штаба за ванредне ситуације у општини Ивањица