Почаст генију Вејну Шортеру

Чувени трубач Дејв Даглас и познати тенор саксофониста Џо Ловано удружили су поново снаге у пројекту „Sound prints”, који ће премијерно чути и наша публика вечерас у Дому омладине на Београдском џез фестивалу, који је почео синоћ. Многи се још сећају наступа Дагласовог квинтета пре шест година, односно Лована пре три године, на овом фестивалу.

Двојица врсних музичара и раније су радили заједно у оквиру пројеката „Trio fascination”, „John Zorn’s stolas” и „SFJAZZ Collective”, а за нову музичку авантуру инспирацију су потражили у Вејну Шортеру, па изводе оригиналне нумере надахнуте делом легендарног џезера.

Дејв Даглас у интервјуу за наш лист каже да има веома добра сећања на претходни наступ на Београдском џез фестивалу, због чега са задовољством поново долази у српску престоницу. А за Лована каже да му је велика инспирација и да се увек боље осећа када је на сцени са њим.

– Заједно смо креирали музику којом одајемо почаст једном од наших хероја Вејну Шортеру. Изазов је да урадиш нешто своје, што је снажно одживљено, и Шортерова музика је прави исказ тога. Идеја лепоте и слободе је веома моћна у овој музици. Ловано и ја смо развили веома дубоку присност која ће, надам се, бити евидентна публици. А цео квинтет креира нешто што покреће и нас на сцени и публику.

Још као клинац заинтересовао се за џез, слушајући очеве плоче класичне, поп и џез музике. Привукла га је могућност да сваки пут одсвира мелодију другачије. Џез је, како прича Даглас, музика које нема без колаборације и то је баш један од главних разлога због кога га толико воли.

– Када се осврнем на године уназад и силне свирке, неки од најважнијих момената били су они које сам поделио са колегама, попут Хораса Силвера, Дона Бајрона, Џона Зорна, Марка Фелдмана, Трише Браун, Џоа Лована…

Даглас је једно време живео и стварао у Европи, али ипак без Њујорка у коме је студирао, не може:

– Не желим да звучим шовинистички, али мислим да је Њујорк још центар енергије у џезу. То само кажем због силних ствари које се тамо дешавају. Свака ноћ је као џез фестивал, и тамо можеш да пронађеш сјајну музику у сваком жанру који те интересује.

Даглас је одувек био спреман да у своју музику убаци различите традиције, па и европско фолк наслеђе:

– Када сам живео у Женеви крајем осамдесетих, радио сам у театарској трупи која је користила румунске фолк песме у својим представама. То је био почетак интересовања и истраживања различитих музичких традиција, које и данас траје.

Наш саговорник има и издавачку етикету „Greenleaf”. Ужива у издавању, и волео би да има веће финансијске могућности да објављује више издања. А једно од нових издања јесте и деби албум његовог новог квинтета под називом „Be still”:

– Моја мајка је боловала од рака јајника и дала ми је листу песама које би волела да се чују на њеној сахрани. Била је то јака порука, да сам тој музици морао да покушам да дам моћ. То је једна од мојих најличнијих и најлепших плоча. Дирнут сам бројем писама које сам добио од људи који су или изгубили родитеља или пронашли неку поруку у овој музици. То ме чини веома испуњеним.