У Европи се више цени уметност

Урсула Рукер, која ће вечерас наступити на Београдском џез фестивалу, важи за једну од најзанимљивијих појава на светској музичкој сцени. За ову даму најчешће кажу да је уметница великог интeгритета и храбрости, а њене стихове карактеришу као мешавину „рањивости и гнева, снаге и беса”. Објавила је пет запажених соло албума, од којих последњи, „She said” прошле године, а вечерашње гостовање у Дому омладине биће њено прво у Београду.

– Не знам много о вашој земљи и мислим да сам баш због тога још узбуђенија. То је и прилика да научим доста о људима, историји, култури – каже Урсула у интервјуу за наш лист и додаје да ће наступити само са двојицом музичара, што се неком може учинити једноставним, али у томе нема ничег „једноставног”.

– Свирка ће бити пресек моје целе каријере, нешто старо, нешто ново, нешто опскурно, веома леп варијетет.

Урсула Рукер дипломирала је новинарство на Универзитету „Темпл” у Филаделфији, али никада се није бавила послом за који се школовала…

– Знате шта, ни данас, после толико времена, не знам зашто нисам постала новинар (смех). Изгледа да ми није било суђено... – сећа се Урсула, у чијем животу се све променило када је 1993. отишла у један џез клуб у Филаделфији и попела се на бину:

– Док је бенд свирао, почела сам да рецитујем своју поезију. И то је било то, од тад сам навучена на музику.

Увек издваја Соњу Санчез, као омиљену песникињу, а музичких хероја има заиста много – од Принса и Тине Мари до Боба Марлија и Нине Симон. Инспирацију за стихове добија из различитих „извора”:

– Бес, мир, жеља за позитивним променама, љубав… Верујем да се инспирација најбоље добија тако што обраћаш пажњу на свет око себе, што си отвореног ума и будан да примиш и искусиш све. Уосталом, потиче и од тога што си људско биће.

Током каријере наступала је са бендом „Рутс”, са Кинг Бритом, са „4 hero”, Џошом Винком… Сарадњу са овим музичарима види као благослов:

– Било је то уживање и срећна сам што све њих могу да назовем својим пријатељима. У овом тренутку, нисам сигурна кога бих ставила на своју „листу жеља”. Можда би то био млади ем-си Кендрик Ламар, јер ми се свиђа оно што он ради, веома је свеже и креативно.

Рођена је и одрасла у Филаделфији, где и данас живи. Иако воли свој град, признаје да има места из снова у којима би волела да живи:

– Сан Франциско је први на листи у Америци – каже Урсула, која себе описује као маму, песникињу и активисткињу. Баш тим редом поређани су њени животни приоритети, изричита је:

– То што сам жена и мајка је број један, јер је то моја најважнија улога. Све друго долази после тога.

Београд је само једна од станица на њеној европској турнеји. Признаје да има велике разлике у концертима у Европи од оних у њеној родној Америци:

– Хвала богу да постоји Европа. Да није концерата по Европи, некад ми се чини да не бих имала прилику да идем на турнеје. И историјски, ваш континент је увек био отворенији за уметнике, нарочито авангардне и алтернативне, оне који су отвореног ума и који више знају. У Америци не наступам често и то је тужно. Видела сам више земаља у Европи, него у САД. Али, можда ће се то једнога дана променити…