Партизан има за чим да жали

Од „уметничког дојма”, што би рекла некадашња прослављена југословенска атлетичарка и спортска новинарка Милка Бабовић, се не живи. Памте се само резултати и они су једино мерило вредности. Због тога фудбалери Партизана имају за чим да жале после прексиноћњег дуела са славним Интером и Милану у трећем колу Х групе Лиге Европе (0:1). Били су надомак победе, која би без дилеме, била највећа у новијој историји клуба, али су пропустили прилику, па су се и десети пут заредом са гостовања у групној фази овог такмичења вратили кући без бодова.

Добра игра, борбеност, пожртвовање и физичка равноправност са троструким прваком Старог континента и три пута победником масовнијег Уефиног такмичења пали су у воду. Недостајао је завршни ударац, који би великог ривала бацио на обе плећке. Овако, потврдило се неписано правило да онај ко не искористи шансу бива кажњен. Због свега виђеног на стадиону „Ђузепе Меаца” остаје жал, јер, Партизан је био на прагу, али преко њега није прешао. А могао је.

За тачно пола минута млади Лазар Марковић прешао је пут од потенцијалног јунака до стварног трагичара. Имао је српски репрезентативац шансу утакмице, био сам испред голмана Самира Хандановића, али је стамени Словенац одбранио његов ударац. На семафору је тада писало 86 минута и 41 секунд. И док су „црно-бели” туговали за пропуштеном приликом били су кажњени. Уследио је контранапад Интера, лоше постављање одбране нашег представника и слаба интервенција до тада одличног голмана Николе Петровића и погодак Аргентинца Родрига Паласија – 1:0 за Миланезе. А семафор је показивао 87 минута и 11 секунди.

Распршени су снови Партизановог „вртића”. Чудо се, ипак, није догодило. Ако је после дуела са Нефтчијем (0:0) и Рубином (0:2) било оправданог разочарења игром „црно-белих”, прексиноћ у Милану је недостајао само гол, који би омогућио сасвим другачије расположење.

Не треба сада пуцати ни у Лазара Марковића, нити у голмана Николу Петровића. Нема сумње да су они пре свих желели најбоље. Зато и јесте добро што тренер Владимир Вермезовић жели да их заштити. Али, на грешке им ваља указати и на тренинзима радити да се не понове.

Разлика између великих и малих огледа се и у нијансама. У мечу с мало великих прилика домаћин је умео да искористи једну, а гост није. Злуради ће рећи да је Интер играо „с пола снаге”, да је „потценио” противника. Међутим, није баш тако. Партизан јесте играо веома добро, а према приказаном у појединим деловима утакмице заслужио много више од несрећног пораза.

Од кукања се не живи. Резултатски неуспех мора да ојача и улије нову енергију, па да се стреми бољим и вишим циљевима. И зато, мада није ни мало лако, утакмицу у Милану треба што пре заборавити и окренути се оном што долази. А пред Партизаном је прво на реду нови првенствени меч, већ сутра код куће против Новог Пазара, затим дуел са Борцем у националном Купу…

---------------------------------------

Навијачи положили испит

Навијачи „црно-белих”, којих је било између две и три хиљаде положили су велики испит. Скинули су љагу са себе и показали да нису ни насилни, ни расисти. Спортски су бодрили своје љубимце и показали и Италијанима, али и Европи, колико воле клуб. Признање им је одала и штампа на Апенинима, која није скривала одушевљење подршком навијача Партизана чак и када је судија Лијани из Израела одсвирао крај утакмице у којој је њихов тим поражен.

---------------------------------------

„Тата” Занети

Најстарији фудбалер Интера Хавијер Занети (39) могао би по годинама да буде отац неколицини играча Партизана. Када је сјајни Аргентинац пре више од две деценије почео сениорску каријеру у нижеразредном локалном Таљересу четворица фудбалера „црно-белих” Милош Остојић, Милош Јојић, Лазар Марковић и Александар Митровић нису били ни рођени. Од 18 играча који су на утакмици у Милану били у протоколу Саша Марковић и Марко Шћеповић су у то време имали по пар месеци, док су Александар Миљковић и Стефан Шћеповић „учвршћивали” прве кораке. Преко 25 година имају само Владимир Волков (26) и Милан Смиљанић (идућег месеца пуни 26). Најстарији је капитен Саша Илић, који ће претпоследњег дана ове године прославити 35. рођендан. Иначе, 14 играча „црно-плавих”, који су играли против „црно-белих” старији су од фудбалера српског представника 62 године. У просеку имају 27,9 година, а Партизановци 23,5.