Броје се само победе против најјачих

Дуго је спортска јавност гледала Бојану Јовановски (20) само кроз штуре бројке између 50. и 100. места на ВТА листи, као још недоказану наследницу Ане Ивановић и Јелене Јанковић. Све до историјских успеха женске репрезентације Србије у Фед купу: првог полуфинала и предстојећег великог финала са Чешком, у Прагу, 3. и 4. новембра. Навијачи су итекако знали да цене оно што је Бојана учинила када није било ни Ане ни Јелене. Знала је то да цени и Међународна тениска организација (ИТФ), додељујући јој награду „Срце” за подвиге у Фед купу.

Рођена је у Београду, 31. децембра 1991. Тенис игра од седме године, а први и последњи тренер јој је отац Зоран, бивши фудбалер. Завршила је средњу туристичку школу, остала везана за Београд и на крају 2010. била најмлађа у првих сто на свету. Маја прошле године дошла је до 50. места, а онда је уследила серија од седам узатопних пораза у првим колима и тек је сада надомак пласмана из прошлог маја, на 57. месту. У Азербејџану је недавно освојила свој први турнир, Куп Бакуа, а до Вимблдона брани веома мали број поена, те јој је отворен пут за нови продор.

Оставља утисак скромне девојке, коју успеси нису променили. На сва питања, па и лична, одговара радо и са пуно жара.

Најпре, честитамо на победи у Азербејџану! Какав је осећај када се осваја прва титула?

Много ми је значила после серије великих пораза. Међутим, могу више од тога. Нисам добила ни једну велику играчицу, а на пример, полуфинале у Сиднеју пре годину и по, сматрам већим успехом.

А, шта сте осећали после меча са Канадом у Новом Саду, када сте готово сами спасли место Србије у Светској групи?

То ме је подигло после лоше године. Сав притисак био је на мени, јер је Јелена била повређена. Игра у дублу била ми је посебно тешка, јер је не волим, а трудила сам се и да бодрим Александру Крунић.

Шта је био разлог паду форме и промени стила?

Много људи се мешало сугестијама шта треба да мењам. Мислим да сам се и сама изгубила у томе. Променила сам сервис, начин кретања и готово целу технику игре, а то ми још увек није легло. Тек када сам се вратила старом начину, резултати су почели да се поправљају. После финала Фед купа променићемо припреме, са главним акцентом на промену сервиса, макар жртвовали наредне турнире.

Тенисери стално путују. У којој земљи најрадије играте?

Њујорк обожавам, затим Мадрид, Рим и целу европску турнеју где турнири имају душу и доста гледалаца, насупрот Азији.

Шта је све требало жртвовати у да би се стигло до овде?

Од малена је моја породица скоро све улагала у мене, тата паре и труд на тренинзима, а мама то што никада није са мном. Дође на турнир, али то није њен живот. Моја највећа жртва је што никада нисам са породицом, посебно са мамом и сестром.

Да ли је сестра љубоморна?

Нимало! Зна да ужива, има више слободе од мене. Иако је три године млађа већ је положила вожњу, а ја то не успевам. Желела сам да упишем курс шминкања, али ни то не стижем.

Како је бити новогодишње дете и славити рођендан 31. децембра?

Мени је то лепо, мада никада нисам могла да направим журку, јер сви негде иду тог дана, па сам славила недељу раније. Сада се и то променило, јер Нову годину дочекујем у Аустралији, где почиње сезона.

Када сте били сигурни да се труд исплатио и да сте себи обезбедили професију?

Више пута сам се уверила у то, а посебно после победе против Канаде у Новом Саду, када сам осетила да могу бар једним делићем да допринесем својој држави. Новац ме не занима, због њега не бих подносила све жртве, али ми је стало да будем у врху.

Шта су адути нашег тима у Прагу?

Пре свега, борбеност. Даћемо све од себе. Добро се слажемо и имамо добар тим око себе, који ствара позитивну атмосферу. Имамо Ану и Јелену које могу да победе сваког.

Колико ће значити подршка наших навијача међу више од 10.000 Чеха?

Три пута смо играле у гостима и добијале најјаче тимове. Наша клупа је увек гласна, а најважнија је веза с клупом. Ни њима неће бити лако пред сопственом публиком, поготово што бране титулу. Наша мотивација је већа, јер је први пут освајамо.

Често истичете подршку Јелене Јанковић и Ане Ивановић. У чему се она састоји?

У репрезентацији сам од 17. године и много ми је значио начин на који су ме њих две прихватиле. Давале су ми савете, увек биле уз мене, а са Јеленом сам често играла и дубл.

Зашто ретко играте у пару, иако сте у репрезентацији показали и те квалитете, посебно против Белгије?

Не волим дубл, нисам за тимску игру, волим да зависим од себе. За добру игру у дублу важно је да се слажеш са саиграчем као особом, иначе лако долази до конфликата.

Какав је осећај имати оца за тренера? Тата је увек искрен према мени. И када је строг, говори ми оно што је битно. Навикла сам на ту врсту енергије, коју не могу да добијем од других.

Који су најтежи тренуци у тенису и чега се плашите?

Најтежа ми је била дилема да ли вреди то што радим, а највише ме плаши – повреда. На срећу, нисам имала озбиљнијих.

Како заборављате поразе?

Треба да прође барем један дан. Некада одмах одем у теретану да трчим, некад пођем у куповину, важно ми је да не будем сама.

Колико је изражена сујета међу тенисеркама, а колико има искреног дружења?

Има и једног и другог. Ја имам доста другарица. Ако се не дружим са другима за време напорних турнира –мени је лоше.

Шта желите да достигнете као коначни циљ, у тенису и у животу?

У тенису желим да будем у најбољих десет, а у животу да напредујем, да останем нормална, да будем добра као што сам сада. Кад завршим каријеру желела бих да студирам психологију или језике.

За крај – како ћете прославити победу у Прагу? Наши тенисери су се ошишали после победе у Дејвис купу, да ли сте и ви нешто планирале?

О томе још нисам размишљала. Ја се нећу шишати, јер већ дуго пуштам косу, али ако победимо биће то лудо славље и трајаће два-три дана!

-------------------------------------------------

Зимоњић и Нестор у полуфиналу Базела

Српски тенисер Ненад Зимоњић и Канађанин Данијел Нестор пласирали су се у полуфинале у конкуренцији дублова на АТП турниру у Базелу пошто су у четвртфиналу савладали пољско-италијански пар Лукаш Кубот/Андреас Сепи са 2:0 у сетовима - 7:6 (7:2), 6:4.

Зимоњић и Нестор, који су постављени за прве носиоце на турниру, оправдали су улогу фаворита и заслужено тријумфовали после једног сата и 23 минута борбе.

Они ће се у борби за финале састати са победницима меча у којем Виктор Троицки и Јужноафриканац Кевин Андерсон играју против Италијана Данијелеа Браћалија и Чеха Франтишека Чермака.

Турнир у Базелу игра се за укупан наградни фонд од 1,93 милиона евра.