Страни новинари – амбасадори Београда

Енглески и амерички новинар Боб Вир и Том Конрад очекивали су да ће у Србији затећи примитивизам, насиље и тензију. Уместо хаоса, затекли су слободу Београдског џез фестивала (БЏФ) са ког већ осам, односно четири године шаљу вести у државе „с оне стране баре”.

– У САД смо о Србији знали само кроз причу о рату. Призори борби били су на телевизији сваког дана. Када су ме 2009. позвали да посетим фестивал, питао сам се да ли сам пожељан. Ипак, моја држава учествовала је у бомбардовању Србије и то само девет година раније. Мислио сам да су сви Срби милитантни, то сам бар видео на ТВ. А уметнички директор БЏФВојислав Пантић уверавао ме је да је Србија „кул” држава– објашњава Конрад, новинар-слободњак који највише пише за „Јаzz times”, један од два најпознатија џез часописа у САД.

Он и Вир су сагласни да је сврха њиховог доласка да макар мало промене негативну слику Србије у свету, јер је џез један од најбољих начина за разумевање између народа.

– Србија је дивна држава, прелепог изгледа и што је најважније људи су љубазни, гостољубиви и пријатни. Ако ме питате шта ми се највише свиђа у Србији: људи, храна, музика или Београд; рећи ћу вам – све! На првом обновљеном џез фестивалу било је мање од 10 страних новинара, а данас нас је 30. На отварању овогодишњег фестивала причао сам са колегом из Пољске, који је овде трећи пут, а нигде досада није био више од два пута! Причао ми је о срећи и магији коју осећа у Београду и због чега ће се вратити, баш као и ми – прича Вир, такође слободни новинар и „жртва” предрасуда о Србима.

За 28. БЏФ кажу да има исте стандарде као и друге велике џез манифестације. Кажу, једина разлика је у буџету. Међутим, два светска путника чули су на београдској смотри џеза нешто посебно.

– Прексиноћ ме је импресионирао наступ квартета Ненада Василића. Такав џез не можете да чујете у САД: елементи балканске народне музике, непарни ритмови, спојеним са савременим џез облицима и импровизацијама. Оно што ме је одушевило је тај романтични призвук који се осећао у Ненадовом наступу – одушевљен је Конрад.

Током каријера они су интервјуисали бројне легенде џез сцене: Кита Џерета, Чарлса Лојда, Стефана Боланија, Томаша Станка, Марију Шнајдер, Теди Едвардса...

– Звезде су већином слободне и причљиве. Постоје и они, попут Џерета, који обожава да прича о својој омиљеној теми: Киту Џерету. Неки музичари не читају критике о својим албумима, а неки прочитају све. Сећам се да сам једном разговарао телефоном са ћерком и да сам на другој линији имао незадовољног Џерета, чији сам иначе фан – препричава Конрад догодовштине из своје богате каријере.

Он прича и о Чарлсу Лојду и нервози коју је осећао када се припремао за разговор са њим.

– Плашио сам се како ћу да се припремимза интервју са Лојдом, али онда ми је неко рекао да то није потребно: постави му једно питање и он ће причати сатима – додаје кроз смех.

Иако на српском зна да каже само – „добар дан” и „хвала”, Том Конрад је данас, баш као и Боб Вир, један од најбољих српских амбасадора. По завршетку 28. БЏФ они ће се вратити у далеки Сијетл и Лондон и причаће о Србији– што усмено, што кроз њихове текстове.

– Планирамо да опет дођемо у посету и ван фестивала – говоре углас.

----------------------------------------------------------

Изговор за мала улагања у културу

Није све идеално на БЏФ. Вир прича како је од многих у Србији чуо да нису задовољни колико држава улаже у уметност.

– Иако је ваша држава у тешкој економској ситуацији то није никакав изговор за мала улагања у културу, јер то посредно побољшава и економску ситуацију – опомиње Вир.