Црви у Џобсовој јабуци

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Уверењe да ће се после смрти Стива Џобса, 5. октобра 2011, променити пословна срећа „Епла”, компаније која је свету дала најпопуларније технолошке играче модерног доба, у последњих годину дана оповргавано је пословним успесима: нове верзије „ајпода”, „ајфона” и ајмека”, које су у међувремену изашле, продавале су се боље од претходних, а конкуренцији је увек постављана нова лествица коју мора да досегне.

У том периоду изашла је и изврсно написана Џобсова биографија из пера Валтера Ајзаксона, која је показала да се иза технолошког генија крио веома пргав човек са којим је било тешко радити, али и перфекциониста који је из сарадника извлачио максимум. Са менаџерске тачке гледишта, управљачки модел „Епла” није био баш по правилима која се изучавају у пословним школама, али важан је био резултат: геџетима са логом загрижене јабуке није могла да се нађе мана.

Џобс је иначе, свестан да му се ближи крај, одредио свог наследника: Тима Кука, који jе у његовом тиму био задужен за организацију производње, изузетно тежак посао координације пројектно-истраживачких центара у Калифорнији, фабрика у Кини и лифераната компоненти са свих страна света.

Прве сумње да без Џобса није исто као с њим, појавиле су се на премијери „ајфона 4С”, који није успео да изазове уобичајено „вау”, а на тржиште је пуштен са баговитом главном новотаријом: „личном помоћницом” под именом „Сири”, која је умилним синтетичким гласом одговарала на сва питања (осим кад би је несавршеност софтвера „збунила”).

Упркос томе, тај модел се добро продавао, да би недавно „ајфон 5” донео први редизајн који би васкрсао магију Џобсове ере, да није било пропуста који би са њим био незамислив: показало се да је кључна софтверска новотарија „Епл” навигација, која је заменила ону лиценцирану од „Гугла”, таква да корисницима пре гарантује да ће да залутају него да стигну на одредиште.

Шта је било иза тога, откривено је ових дана, када је из седишта корпорације објављена несвакидашња вест о отпуштању двојице високо позиционираних „Епл” менаџера: својевремено поузданог Џобсовог сарадника, шефа софтверског одсека Скота Форстала и новог директора продаје, Британца Џона Бровета.

Тим Кук је тиме показао да има чврсту руку, али су познаваоци интерних прилика „Епла” различито протумачили сврсисходност његовог реза по менаџерском ткиву.

Форстал је додуше имао репутацију незгодног шефа и амбиције да баш он наследи Џобса, који је те његове особине држао под контролом, примењујући старо правило „завади па владај” (међу сукобљеним тимовима). Џобс је наиме сматрао да је интерна конкуренција добра за фирму, кад је под контролом.

Очигледно је да су Форсталове амбиције измакле контроли. Кап која је прелила чашу био је несумњиво фијаско са мапама и његово одбијање да буде копотписник извињења купцима, са образложењем да је проблем „пренадуван”.

Случај Џона Бровета је по Тима Кука нешто компликованији и непријатнији, јер је он пре шест месеци био баш његов избор. Многи су се, кад га је представио као најбољи избор који ће да унапреди већ успешну глобалну мрежу „Епл” продавница, почешали по глави, сумњајући да је бивши шеф „Диксонса”, британског ланца јефтине електронике, добро решење за сасвим другачији однос који према купцима имају продавци „Епла”.

Да је Кук промашио видело се већ после Броветових првих потеза који су готово изазвали побуну запослених: уместо задовољства купаца као врхунског принципа (ре)организације, он је истакао профит по сваку цену, што би на дуги рок подлило тешко стечену репутацију бренда.

После Куковог „доста је било” и за Форстала и за Бровета, шири руководећи тим је, како се јавља, осетио олакшање. На упражњена места постављена су искусна лица „Епла” која су важне улоге имала и у Џобсовом тиму, попут главног дизајнера Џонатана Ајва и шефа интернет-сервиса Еди Кјуа, па је у целом менаџерском врху завладало олакшање. Али ово избацивање „црва из јабуке”, није дало одговор на главну дилему: може ли Кук да изађе из сенке Стива Џобса – и постане нови Џобс.