Причом против урагана

Ураган Сенди је кренуо са Кариба, погодио већ напаћени Хаити, Кубу, па источну обалу САД. Како се чини, учесталост и врста ових урагана који погађају тај део света последњих година није случајност, већ је могуће да су те временске непогоде последица климатских промена.

Џим Кантори са Временског канала је у гостима код Дејвида Летермана објаснио да не може само једна временска прилика да се повеже са климатским променама, али шира слика, као чудни развој урагана Сенди, снежна олуја прошле године у САД, топли талас у Русији и суше по свету, све то указује на утицај глобалног загревања. Треба истаћи системски, а не директни утицај климатских промена. Отопљавање ледника на поларним капама, подизање нивоа океана, мењање струја, ти фактори су уплетени у развој догађаја протеклих дана. Страшне фотографије са источне обале САД остављају зачудни утисак слабости човекових креација наспрам силине воде и ветра. Јасно је да је потребно прилагођавање променама у природи, као на пример померање становништва насељеног уз источну обалу. На примеру најбогатије земље света види се у којој мери је ток данашњег живота завистан од струје, метроа, аутомобила. Живот савременог човека стаје када се прекине било која карика технолошког ланца који покреће свакодневицу становништва већег дела света.

За то време, председник Обама позива на акцију. Нажалост, у време предизборне кампање, све то пролази кроз филтер медија и аналитичара и почиње да личи на циркус када Бил Клинтон користи ураган као аргумент у кампањи. Иако верујем да интимно то не жели, Обама за себе донекле остварује маркетинг у медијском свету то јест свету слика и привида, али то је реалност кампање. Из медија се стиче утисак да је једно од главних питања хоће ли бити одложени избори у САД. Гледано из неке космичке перспективе, то је страшно кратковидо. Но оно што више забрињава јесте прича противника теорије глобалног загревања који су углавном агитатори за новац који потиче од нафте и угља. Кандидат Мит Ромни је финансиран од мултимилијардерског нафтног лобија као и цела Републиканска партија, те онда наравно да не признаје глобално загревање. Чак и да га није изазвао човек (а има пуно основа за ту тврдњу), неодговорно је негирати појаву коју свако може да измери термометром на балкону.

Помињем маркетинг и константно одбијање САД да се придружи решавању проблема јер мислим да је то владајући принцип у свету данас. Ништа се суштински није променило у глобалној борби за спасавање нашег живота на планети, већ се само држе неке конференције и презентације без резултата. Тако се и у Србији ништа не чини. Оливер Дулић, независно од целе халабуке око њега, хвалио се тиме како министарство имало добар маркетинг, промоцију итд. Од тога нема ништа, никакав весели хипи став у рекламама, никакво бла-бла-трућ, никакво позивање на савест грађана у вези са бацањем ђубрета, никакве акције на парче – само системски заокрет може да поправи стање воде, ваздуха и земље у Србији. Мислим да они који су злурадо коментарисали ураган у САД треба да се сете овогодишње суше у Србији. Да ли знају да је и то временска непогода, да ли су свесни да ће свет, па и Србија можда имати проблем са храном?

Сумњам у способност владајуће и долазеће генерације политичара да направи радикалну промену. За многе ствари је већ касно. Навикнути на комфор живота после Другог светског рата и задојени идеологијом крупног капитала, данашње светске вође виде згодну прилику у отапању Северног пола где да се такмиче у копању нафте. Можда нас чека неподношљив живот, ширење болести, глад, али бар ће се лепо зарадити. Док се ми бавимо дневнополитичким тричаријама и не помишљамо да смо угрожени, природа око нас се мења, а ми – као да не волимо своју децу.

Дипломирао филозофију и филмску режију на Колумбија универзитету, Њујорк