У потрази за златом

Многи знају за Доњи Милановац, Лепенски вир, "родно место" европске цивилизације. Чули су за златоносни Пек, митску реку источне Србије, али мало ко зна да се поред Мајданпека, на само три и по километра удаљености, налази Рајкова пећина, за коју кажу да још крије тајну Рајковог закопаног блага. По предању, по легенди, хајдук Рајко је крајем 19. века пљачкао пролазнике, најчешће Турке, и ту крио благо, али га до данас нико није нашао.

Сада је ова јединствена пећина, највећа туристичка пећина у Србији (истражено је око 2,3 километра), богата изванредним пећинским накитом од чистог белог кристалног калцита, уређена – направљене су пешачке стазе, око 700 метара, осветљена је да би туристи могли да се диве чудима природе. На улазу гвоздена врата, да је нежељени посетиоци не би скрнавили у потрази за благом. У пећини, изворишту Пека, на површини мањој од квадратног километра, једини становник је малени слепи миш, каквих нема нигде другде, који не хаје за жамор туриста приликом обиласка његовог царства већ мирно спава закачен за свод. Вајарска дела природе која крију дубине ове, можда и најлепше пећине у Србији остављају госте без даха.

Читав тај чудесни свет смештен је у мешовитој шуми букве, јавора и храста, крај вештачког језера Велики затон. У оближњим потоцима и речицама можете да се упознате са традиционалним начином испирања злата. Обучен у влашку ношњу, Небојша Траиловић, један од малобројних испирача злата, показује туристима како то ради у пуној, летњој сезони.

– Има овде злата. Одувек га је било. Само је мало нас који се тим послом бавимо. Традиционални прибор за испирање је испитак који се израђује најчешће од врбе јер се за њу "хвата" злато. Основа и облик испитка су у виду правилне половине елипсе, са заобљеним издигнутим ивицама – објашњава Траиловић трагајући за златом у потоку Паскве.

Тога дана није га нашао. А и кратко је радио, јер је температура воде била тек који степен изнад нуле.

Мајданпек је од главног града (преко Пожаревца) удаљен 197 километара, два и по сата лагане вожње. Кад у овој природи окрепите душу, тело можете у некој од приватних кафана; кажу, свуда се добро једе, а има и правих влашких специјалитета, сира, кајмака, печења…

Пут можете да наставите ка Доњем Милановцу (54 километра) кроз густе шуме Лишковца, преко превоја Оман (740 метара), или да преноћите у старом хотелу у центру Мајданпека чије су собе после приватизације делом реновиране. Можете да преноћите и у Милановцу, граду ружа, на обали Дунава у хотелу "Лепенски вир", да бисте другог дана викенда, враћајући се кући, обишли 14 километара удаљено археолошко налазиште Лепенски вир, Голубачку тврђаву, Сребрно језеро. Ту, пак, уз реку, нуде рибље специјалитете.

Нигде километри не пролазе брже него на живописној Ђердапској магистрали, путу који час иде толико близу реке да готово осећате њене таласе, час се уздиже у висине па у погледу на реку можете да уживате из птичје перспективе.