Привлачи ме тренерски посао

Међу новим полазницима за тренерску А лиценцу а под окриљем Фудбалског савеза Србије тренутно је преко десетак некадашњих државних фудбалских  репрезентативаца. Међу који има и оних који су играли и у највећим светским клубовима. Они су тим потезом потврдили јасно опредељење да желе да остану у спорту који м је донео славу, моћ, новац. Једноставно нико од њих не жели да побегне у заслужену пензију, сматрајући најискреније да најпре својим знањем и искуством могу још много да помогну српском фудбалу.

Један од оних који је слободно се може рећи обележио једну фудбалску епоху у нашем и европском фудбалу јесте Дарко Ковачевић, некадашњи центарфор Црвене звезде, Реал Сосиједада, Јувентуса, Лација и Олимпијакоса где је данас главни скаут и спортски директор Атињана.

Откуд Ви у тренерској клупи?

Једноставно то је жеља да останем у спорту који ми је дао све. Искрено, привлачи ме тренерски посао. Овом приликом бих се захвалио Фудбалском савезу Србије који нам је омогућио да кроз школовање, које је веома интересантно, јер имамо сјајне предаваче, дођемо до тренерске дипломе. Наравно, у овом тренутку је још увек рано да размишљам о томе али ко зна једног дана. Тренер мора да има своју идеју и принципе…

Грчка је у тешкој економској кризи, уосталом, криза потреса и читав свет. Да ли се све то одражава и на клубове у тој земљи?

 Криза је свуда присутна у Европи, тешко се живи. Међутим, искрено мени је лепо у Атини. То је земља која нас оберучке прихвата, то је заиста братски народ. Имам срећу али и задовољство да сам окруженим правим људима. Олимпијакос је данас организован по европским стандардима пре свега захваљујући нашем председнику Маринакису, познатом грчком бизнисмену и бродовласнику. Једноставно наш председник, који у Олимпијакосу води главну реч али се не меша у спортска питања, улаже и воли фудбал. Наш клуб је готово сваке године редован учесник Лиге шампиона, годинама перјаница грчког фудбала…

Некада је у Грчкој играло на десетине фудбалера из Србије. Нажалост, данас их има све мање?

 И даље сматрам да смо веома талентована нација, најбољи пример су наши млади играчи који одлазе у најбогатије клубове, Настасић је један од њих. Данас у Грчкој има мало играча из Србије али у Олимпијакосу су тренутно Пантелић и Фејса док је под уговором и Катаи. У Грчкој тренутно највише има Шпанаца, Португалаца, Бразилаца.

Србији би тренутно добро дошао један нападач попут Вас, који је неумољиво тресао мреже у Шпанији, Италији, Грчкој?

Не знам где је проблем. Треба бити стрпљив. Видим да су тренутно млади Ђуричић који није класични центарфор и Шћеповић најинтересантнији. Ту је и Мудрински.

Колико сте дневно посвећени фудбалу?

Готово цео дан. Кад год имам времена идем да погледам неке утакмице, играче, све у служби Олимпијакоса. Тренутно Шпанија је место где уима највише талената, уосталом, и њихови репрезентативни резултат у готово свим селекцијама говоре да се тамо најбоље ради. Имају један континуитет, одличне услове и сјајне играче.

У фудбалској каријери радили сте са многим врхунским тренерима?

Трудио сам се да од сваког по нешто научим. Имао сам ту срећу да су ми тренери били врхунски зналци Анћелоти, Липи, Закерони. И Србија има одличне тренере, искрено много тога сам у ових пет дана колико сам на семинару за А лиценцу научио. Наши тренери су ми отворили очи.

Огледало сваког доброг нападача су постигнути голови. Ви сте тресли мреже противника као од шале. Који је најдражи?

На моју срећу било их је пуно. Само у дресу Црвене звезде за годину и по дана постигао сам чак 44 гола. Радо се сећам мечева у дресу Реал Сосиједада са Реалом из Мадрида. Краљевском клубу сам дао чак 13 голова! Док сам носио дрес Јувентуса у дербију са Интером сам био двоструки стрелац.

Многи сматрају да поред новца много су важнија спортска пријатељства која остају заувек?

Играо сам са највећим светским асовима са Зиданом, Ћави Алонсом, Монтером. И дан данас се чујемо, то су заиста искрена пријатељства без којих би човек у срцу био сиромашан, рекао је специјално за „Политику” Дарко Ковачевић, спортски директор грчког Олимпијакоса.

Драган Тодоровић

----------------------------------------------------------- 

Верујем у Миху

Србија је бар у овом моменту још далеко од Бразила, где ће се 2014. године одржати смотра најбољих светских фудбалских репрезентација. Ипак, Ковачевић верује у ову екипу и селектора.

Верујем у Миху, каже Ковачевић.  Тренутно јесте тешка ситуација, јер резултат и табела одређују судбину тренера. Знам да се много тога искомпликовало после пораза од Белгије и Македоније. Миха је победник у души ићи ће до краја.