Промена као начин живота

"Сваког јутра у Африци пробуди се газела, и зна да мора да трчи брже од најбржег лава да би преживела.
Сваког јутра у Африци пробуди се лав, и зна да мора да трчи брже од најспорије газеле да не би умро од глади.
Није важно да ли си газела или лав.
Када сване зора, боље да одмах почнеш да трчиш", каже афричка пословица у реклами за Најки.

Транзиција је дуго трајала, лако би могао да буде наслов неког будућег филма о Србији!

Јесте иронично, али, на срећу, то се неће десити.

Стална трансформација, тачније подстицање, управљање и балансирање процесима промена и, још грозоморније, за оне који чврсто држе затворене очи и терају по старом: намерно (!) креирање промена и интелигентно изазивање духова напретка, управо је матрица у којој већ живимо и у којој ћемо живети и у наредном периоду.

Зашто? Јер за оне који се не мењају на тржишту нема више места!

Из секунда у секунд на неком другом месту зиба се неки нови пословни вртлог, а кораци којима успешни хрле напред су квантни, суштински, грабе у непознато, ново и другачије.

Срећом, свет је цео у међудејству па ни Србија није могла дуго да стоји по страни: парадигма, начин на који опажамо све ствари, почела је да се мења – традиционално позната слика Србије у којој сви могу и сви знају све јер су богомдани, демонтирана је на прошлом састанку Српске асоцијације менаџера.

Овога понедељка обелодањен је још један проблем, а то је да нам, како је рекао Слободан Вучићевић, председник САМ-а, у поздравној речи, недостају добри менаџери!

Може да се претпостави да место дешавања није САНУ већ Универзитет Сингидунум; научни скуп "Нове тенденције у менаџменту" окупио је професоре приватних и државних универзитета, консултанте, хедхантере, ИТ стручњаке, студенте и музичке посвећенике, све на истом задатку: оцртавања где смо сада и шта нам је чинити.

Менаџеријализам је помодна, али интелектуална одредница: као што је некада у старој економији његово величанство био радник, сада је то – менаџер. Завладао је на скоро свим пословима и на свим нивоима, од најнижег до највишег.

А ко је и какав је менаџер, шта се од њега очекује?

Менаџер поседује и користи пре свега знање и вештине, а не снагу као раније, или силу и неку врсту наметљивог ауторитета.

Његова моћ почива на делима, на резултатима које прави, на односима које ствара. Менаџер мора да има ширу слику и да делује у складу са визијом и мисијом компаније. По обичају је тимски играч, добар организатор и, што је најважније, кадар да мисли својом главом јер зна да му та његова а не нека туђа глава доноси хлеб свагдашњи.

Зато треба да је посвећен доживотном учењу и усавршавању, да не кажемо да живи живот у складу са ЕУ и Лисабонском агендом. И да је кадар да се адаптира на дух времена, а у успешним компанијама, богами, и да га диктира (лидерство).

Бранислав Машић, професор на Сингидунуму, издвојио је пет особина доброг менаџера: проактивност, флексибилност, иновативност, брзина, фокус на купцима и на квалитету.

– Прихватити изазов и одговорност за неуспех једнако као за успех, прихватити промену као начин живота (!) и ставити иновације у центар пословне филозофије, то је најбитније да развијемо, треба нам предузетнички оријентисан и вођен систем да бисмо капитализовали знање – прецизирао је Светислав Пауновић, професор БК универзитета.

У транзицији, стању у коме је промена стварно главни хепенинг, постоје силе које олакшавају промене и – оне које их коче. Тренутни резултат је "нема договора", односно, статус кво.

– О ефективности менаџера у јавној управи довољно говори период у коме не могу да саставе владу – осврнуо се Данијел Пантић, консултант и потпредседник САМ-а, и додао да је баш то како стасава нова генерација менаџера од виталног значаја за развој земље.

– Промене и њихови носиоци (агенти) некада могу и да нам промакну; зато је важно развити и увежбати начине читања слабих сигнала. И бити спреман да, када једном системски крену, промене наилазе на отпор јер постоје силе које коче. Споре промене, које се једва примећују, могу да буду права опасност за компаније – резимирао је Милорад Бањанин, професор новосадског ФТН.

Можда југоисточна Европа није узалуд опажена као ведро, оптимистично место где нада царује и где постоји обиље могућности: кажу да је Земља равна зато што се сада све јасно види.