Корачић на путу ка великој Звезди

Француски Орлеан свакако не спада у прву класу европских екипа, нити је то Црвена звезда, али по потенцијалу само један од ова два кошаркашка клуба може да постане сила. Такву могућност у себи носи Звезда. Због традиције (већ је била сила), значаја који има за своју земљу, амбиција људи које је воде и кадета који су по таленту - како процењују тренери попут Тањевића и Пешића - налик „златним дечацима“ из Бормија 1987 (Ђорђевић, Кукоч, Дивац, Рађа, Илић...).

Убедљива победа против Француза (93:73) у првом мечу на европској сцени после две сезоне много значи клубу који је донедавно био редовна „црна вест“: „Бивши играч запленио кошеве с Калемегдана“, „Звезда дугује 15 милиона евра“, „Звезда у стечају“... Зато је разумљива еуфорија која је захватила већину звездаша, уморних од празних обећања. Али, реално, ова победа је само корачић у покушају да Звезда буде оно што је била чак и дуго после десет титула Небојше Поповића. Јер данас пут до стабилног клуба – независног од политичких промена, апетита менаџера и навијача који бирају кад ће да га подрже а кад не – није ни брз ни лак.

А кад је реч о навијачима, Звезда може да буде задовољна какви су били прексиноћ. Седам хиљада људи, без иједне петарде, бакље, металног новца, упаљача... Дошли смо, несвесно, у такву ситуацију да се одушевљавамо стварима које би требало да се подразумевају, али кад се дешавају Ђенове, Крушевци и остало што свету даје прилику да каже да су „то они исти Срби“, онда није наодмет издвојити и светле примере.

Један старији навијач Звезде рече прексиноћ док је излазио из „Пионира“: Најзад једна права спортска атмосфера, још да избацимо оно „Толе лопове“. Шта ће нам то...

И заиста, једине две замерке које могу да се упуте делу публике јесу краткотрајно вређање председника ФС Србије и коришћење ласера за ометање извођача слободних бацања (судије су одмах реаговале и то се није поновило). Али, у тренутку кад нам се из Европе намеће прича о расизму – а у госте долази екипа с већином тамнопутих играча – добро је што је фудбалски „случај Денија Роуза“ остао усамљен. Звезда је уочи сусрета с Орлеаном, што постаје пракса код нас, апеловала на публику да фер навија. Стекао се утисак да је таквом амбијенту ипак пресудно допринео договор међу навијачима који су данима на својим интернет форумима слали једни другима такве поруке.

После овако охрабрујуће вечери Звезду већ прекосутра очекује дерби с Партизаном. Ако неко из њених редова случајно превали преко усана алиби фразу малих клубова - немамо шта да изгубимо – требало би га одмах избацити из клуба, заувек. Јер да би Звезда опет била велика у њу мора да се врати неписано правило да у сваком мечу може много да се добије.

Конкретно, кад је реч о наредном сусрету, победа би већ на старту сезоне утерала страх у кости екипи која је дуже од деценије неприкосновена и у сваком наредном дуелу с њом би се играло лакше. Пораз би значио: Још сте мали, морате још да растете...

Александар Милетић