Без заштите и клијенти и агенције

Рад наших агенција за промет некретнина прилично се разликује од рада брокерских кућа у свету. Док америчка држава Калифорнија још од 1917. године има закон о некретнинама са циљем да заштити и грађане и агенције у међусобној трговини, у Србији се станови, нажалост, продају и купују још по правилима "Дивљег запада". Наиме, нема закона о некретнинама, нити санкција за несавесне агенције, чак ни када у медијима оглашавају лажне податке о некретнини. Сви трошкови купопродаје и провизије иду, по неписаном правилу, само на терет купца стана, док немалом броју домаћих агената за продају некретнина недостају и звање и знање. Свет, с друге стране, тргује искључиво изграђеним становима, провизије агенцији плаћа продавац, агенти имају лиценце за рад, док сигурност у купопродаји гарантује закон о некретнинама.

– Код нас законски нису заштићени ни агенције ни клијенти. Неке наше агенције не дају истините податке о некретнини коју оглашавају, на пример, огласе стан по једној квадратури, плус лођа, а та лођа се једним делом већ налази у квадратури стана. Има и агенција које нуде на продају лажне станове: огласе, наиме, јефтин стан на скупој локацији и тако привуку велики број позива купаца. Када се клијенти јаве, кажу да је тај стан продат, али да у понуди имају сличан! Опет, неке од наших агенција за рентирање закупцима продају "листинг понуде закупа", до кога углавном долазе из огласа самих власника. Ово, наравно, раде без претходне сагласности станодаваца и без информације закупцу шта му заправо нуде – каже Љепојка – Лепа Петковић, директор агенције "Лахеса д.о.о."

У свету, агенција која би и помислила да учини овакву превару, ризиковала би губитак дозволе за рад, која се тамо тешко стиче, а лако губи.

У Америци, каже наша саговорница, агенти не могу да раде самостално већ под "патронатом" агенције која је у обавези да има лиценцираног брокера који води посао. Лиценце се, иначе, обнављају на две године. Такође, продавци потписују ексклузивне уговоре са агенцијом (само једна агенција има ту некретнину у свом листингу). Продавац плаћа агенцији уговорену провизију, чак и ако сам, у периоду трајања уговора, прода своју некретнину.

Слично је и у Енглеској. Према речима Милића Ђоковића, директора агенције "Олд ројал", да би тамо неко могао да ради у промету непокретности потребан је минимално једногодишњи курс да би се добила лиценца која се обнавља једном годишње. Лиценцу агенту даје послодавац и за то одговара својим печатом. Опет, онај ко хоће да буде власник агенције за промет некретнина мора, сем школе за то, да има одговарајући бонитет – и материјални и морални.

– Ако имаш сумњиву прошлост, не можеш да отвориш агенцију. Друго, да би отворио агенцију, мораш држави да положиш депозит у висини трећине новца потребног да се отвори банка. Агенција се често не бави само посредништвом већ планирањем, развојем, финансирањем, проценом, изградњом, продајом, па све до рентирања и одржавања станова. На Западу се врло ретко продају станови у изградњи. Можеш да купиш стан који си видео и у који можеш физички да уђеш. По закону не може да се продаје нешто што не постоји, док код нас разговор инвеститора или агенције са купцем врло често иде овако: "Видите ово дрво, па трећу грану по реду. Е, у висини те гране, лево, ту ће бити ваш стан!"...– каже Ђоковић.

Агенције у развијеним земљама баве се и одржавањем некретнина које продају или издају. Гаранти рок на продат стан је тамо 36 месеци, код нас годину дана, али уз велики ризик да се по купопродаји продавац и купац икада више сретну.