Црногорци купују салонце

Промет некретнина у Београду однедавно расте. Али, по речима познавалаца овог тржишта, разлог за то није виши стандард ни боља куповна моћ грађана већ - повећан прилив новца који стиже из Црне Горе.
Наиме, богати купци из Русије и Ирске преплавили су тржиште некретнина наших комшија са југа, бацајући око пре свега на приморје где, рецимо, плаћају чак од 3.500 до 4.000 евра за квадрат стана или куће; део тог новца Црногорци улажу у куповину непокретности у Београду, за који су и даље везани.
- Црна Гора се одвојила, али нигде није отишла. Нормално је што Црногорци купују стамбене јединице у Београду. Многи од њих искористили су повољан тренутак и продали куће на обали, купили мање станове, а остатак новца послали деци која живе у нашем главном граду. То није ништа чудно. Београд је центар региона, има најбољи универзитет, одличан културни живот. Приметно је да Црногорци купују веће станове, и то у новоградњи - каже Дарко Меденица, директор агенције Трофеј.

За разлику од државних органа Србије који немају или неће да износе прецизне податке о томе колики проценат наших некретнина се налази у власништву странаца, према званичним подацима Црне Горе, странци тамо поседују милион и 53.000 квадратних метара станова, кућа, вила и пословног простора, што практично значи сваки четврти стамбени или пословни простор у Будви, пети у Тивту и Бару, шести и Херцег-Новом и Котору.

- Тачно је да су странци заинтересовани за куповину некретнина, али само у приморском делу Црне Горе. Руси купују све. Није им битно где је кућа, на обали или негде у брду. Многи мисле да их сада купују да би их касније препродавали. Видећемо. Ирци и Енглези, такође, радо купују некретнине на обали. Тренутно се не траже куће на Дурмитору или у Колашину, иако би могле да постану привлачне локације за странце. Има и Срба који продају куће које су им служиле за одмор. Већина новца од тих продаја стиже у Београд. И Срби и Црногорци улажу у некретнине. Углавном решавају стамбено питање деце. Црногорци се радо опредељују за станове у околини Славије, или се, ако купују нешто веће, одлучују за мирне, породичне крајеве као што су Дедиње и Сењак - истиче Тања Станков, директор агенције Реноме која има пословницу и у Тивту.

И поред тога што су Црногорци све чешће међу купцима некретнина у Београду, у неким агенцијама тврде да се појавио и одређени проблем у вези са трансфером новца, којег није било док је трајала заједничка држава.

- Сада живимо у две државе и нормално је да то доноси и нове прописе. Наравно, Црногорци имају право да купују станове под истим условима као и држављани Србије. Приликом овере уговора у суду, нема никаквих проблема. Једина потешкоћа је трансфер новца, па се Црногорци сналазе: новац преносе у кешу, или га позајмљују од рођака и пријатеља у Београду да би посао могао да се обави регуларно. Црногорци су, иначе, галантни кад купују некретнине. Највише бирају станове на Врачару и око Арене. Новина је што траже и гараже - каже Катарина Лазаревић, сувласница агенције Алка.

У Комерцијалној банци, која послује и у Србији и у Црној Гори, потврђују да је платни промет између Србије и Црне Горе почео да се обавља по међународним правилима, што значи да новац може да се шаље у Црну Гору, и обратно, као и да се несметано прима у еврима или другој страној валути, а не у динарима што је доскора била једина могућност.

- Трансакције са Црном Гором имају третман као са било којом земљом у иностранству и обављају се у складу са Законом о девизном пословању и одговарајућим подзаконским актима - кажу у овој овој банци.

Иако је Законом о девизном пословању предвиђено да се пренос средстава ради купопродаје непокретности у Републици од стране нерезидената, као и у иностранству од стране резидената, врши слободно, уз услов да Република Србија има склопљен споразум о реципроцитету са предметном земљом, у случају купопродаје непокретности са Црном Гором није се чекало на формалан споразум већ је Министарство правде 19. фебруара ове године доставило сагласност да се са Републиком Црном Гором могу вршити трансакције стицања права својине на непокретностима, иако још није склопљен споразум о реципроцитету.

- Да би трансакција била реализована, предуслов је да купац и продавац имају отворен девизни рачун. Уколико се одлуче за Комерцијалну банку АД Београд, то могу учинити у било којој од 260 експозитура Банке на подручју Републике Србије, уз презентацију важећег личног идентификационог документа. Уколико су се уговорне стране определиле за исплату у девизама, неопходно је да купац да налог банци да обави пренос средстава у корист рачуна продавца, уз обавезно подношење овереног уговора о купопродаји некретнина. При купопродаји непокретности, у случају када је купац резидент (лице које има стални боравак), а продавац нерезидент (нема стални боравак), правилно је да се пренос обави са рачуна резидента на рачун нерезидента, а затим трансфер средстава на рачун нерезидента (продавца) у иностранству, у конкретном случају у Црну Гору. Нерезидент мора, уз налог за трансфер средстава, да поднесе банци доказ да је измирио све пореске обавезе према држави на чијој се територији налази конкретна непокретност - истиче Љиљана Милошевић, заменик директора Сектора послова са клијентима.