Српска блогерка с печатом Ане Винтур

До пре годину дана успешно је радила у свету манкенства као Сара Анастасија. Онда је почела да води модни блог под правим идентитом – као Сара Брајовић. Стил девојке одгојене у Паризу уз мајчине бисере и „ермес” ташне брзо је привукао пажњу Ане Винтур. Крајем 2011. представљена је у америчком „Вогу” као део нове гарнитуре светских трендсетерки, а ових дана снима свој други филм.

Подршку Ане Винтур доживела је као неочекивану срећну околност.

– Нисам ни помислила да ће неко тако важан да стане иза мене.

Ћерка глумца Владимира Брајовића и Ив Сен Лоранове манекенке Соње Стојановић рођена је и одрасла у Паризу. Имала је само 11 година када је позирала славном фотографу Питеру Линдбергу, али родитељи су сматрали да прво треба да заврши факултет. У Лондону је дипломирала историју на Кингс колеџу и упустла се у свет који је сањала док се као девојчица дивила Синди Крафорд и Наоми Кембел. Ипак, брзо се разочарала, па сада „шета из професије у професију”.

– Свет моде је површан и агресиван. Девојке третирају као објекте и намећу им нереалне захтеве. Ипак верујем да се сада свет моделинга креће у добром правцу јер са толико мршавих и лепих девојака тражиће се нешто више, да знаш да се облачиш, причаш или имаш неки други таленат – прича нам Сара у Београду, где проводи кратку паузу између снимања филма „Пркос и злоба” Данкана Ворда.

Српски говори без акцента иако никада није живела овде. Језици јој кажу иду од руке. Завршила је школу глуме у Њујорку, а тренутно живи у Лондону. Први филм „Ванила и чоколада” је снимила на италијанском са Маријом Грацијом Кучинотом. Сада глуми Американку јер има амерички акценат. Улогу супермодела из деведесетих добила је на кастингу и једина је странкиња у тиму. Не сме да прича о томе с ким глуми, али каже да је у тиму главна звезда директор фотографије Џон Метјесон који је снимао „Гладијатора” и „Икс-мена”.

Блог је почела да води због слободног времена између послова, али јој није намера да друге учи памети и говори им шта треба да обуку.

– Од милион блогера остаће их 20 који ће бити утицајни јер их подржава часопис. Ја нисам могла да мрднем док ми „печат” није дала Ана Винтур, јер ниједан дизајнер ме не би погледао – каже Сара (28) али истиче да на блог ставља само оно што јој се свиђа.

Добар је пријатељ познатог енглеског дизајнера Метјуа Вилијамсона који ју је у интервјуу за „Грацију” назвао својом музом. Појављивала се и у „Харпес базару“, „Елу“ и часопису „W“ на разним тржиштима од САД до Русије.

Висока атрактивна плавуша није ни налик на девојчицу која је на породичним сликама намрштена јер је присилно обукла сукњу. Учена је да цени класичну лепоту бисера, белих кошуља и ташни. Дуго се том стилу опирала, али је пре неколико година схватила да то није старомондо већ безвремено.

– Нисам помодна и не верујем да треба превише да се троши на моду. Свака жена треба да научи шта јој стоји и како да са што мање новца изгледа што боље.

Овдашњу модну сцену не познаје, али свесна је да због економске ситуације многи не долазе до изражаја.

– Видела сам једну ревију Дарка Костића и свиђа ми се како ради. Вероватно имамо много талентованих дизајнера, али ништа не вреди ако нема развијене индустрију и ако не постоји државна институција која ће да их подржи. У Енглеској улажу и у најмање таленате.

----------------------------------------------

Уговор зависи од центиметара

Сара је у Украјини пратила недељу моде у одећи коју јој је послала Роксанда Илинчић. У том се, каже, осећала као права дама јер њеној грађи прија лежерна силуета Роксандиних креација.

– Армани прави моделе за девојке без груди. Лагерфелд кроји за мале дечаке. Роксанда је феноменална, имаће велику каријеру.

На диктат килограма и обима Сања реагује урођеном тврдоглавошћу.

– Кад ми неко каже да сам дебела одмах мењам агенцију. У Њујојку ми је један уговор зависио од тога колико центриментара имам. Тако је и са осталим девојкама само што неће да признају.