Неће бити рудара на Мокрој Гори

Немам намјеру да о никлу и његовој штетности полемишем са људима који су залутали у рударство из спорта и животних вратоломија гдје је науку и закон замјенила грозница за зарадом, прикривена лажном бригом за становништво и чија је намјера да се у рударству обогате. Један од бојовника ,,Динара никла” је нагласио, на почетку кампање, како ,,не можемо баш сви бити конобари код Кустурице”, алудирајући да је боље бити рудар на Мокрој Гори него ренџер и конобар! Било би занимљиво чути шта неименовани господин мисли о функцији шефа сале, да ли то више одговара његовој визији развоја Србије пошто није изучио законе о заштићеним добрима и националним парковима!? Мислим да човјек није имао све податке неопходне за дејствовање на терену па овим путем обавјештавам њега и све заинтересоване!

Уредбу о заштити Предела изузетних одлика ,,Шарган – Мокра Гора” Влада Републике Србије је донела 17. јуна 2005. године под бројем 110-3741/2005, а објављена је у ,,Службеном гласнику РС” бр.52/2005.и 105/2005.

Овом уредбом заштићена територија подељена је у три зоне (степена) заштите (члан 4)

На површинама на којима је утврђен режим заштите 3. степена – забрањује се:

,,...експлоатација минералних сировина, осим планског отварања привремених позајмишта грађевинског или украсног камена за локалне потребе...” (члан 5. став 3)

,,...руковање отровним хемијским препаратима и нафтним дериватима на начин који може проузроковати загађивање земљишта и вода...” (члан 5, став 10)

На површинама на којима је утврђен режим заштите 2. степена – забрањује се све што је забрањено у 3. зони заштите, а додатно се забрањује:

,,...експлоатација минералних сировина, укључујући привремена позајмишта, детаљна геолошка истраживања и коришћење камена и других материјала везаних за наведена истраживања... (члан 5. став 2)

На површинама на којима је утврђен режим заштите 1. степена – забрањује се све што је забрањено у 3. и 2. зони заштите, односно коришћење природних богатстава као и све активности осим научних истраживања и ограничене едукације (члан 5).

Осим ове уредбе битна је и ,,Уредба о изменама уредбе о заштити предела изузетних одлика Шарган – Мокра Гора”.

Донета је 4. септембра 2008. године (,,Службени гласник РС” 81/2008).

Овом уредбом, осим проширења граница територије под заштитом, подигнут је степен заштите, јер је дотадашњи Предео изузетних одлика проглашен заштићеним природним добром од изузетног значаја 1. категорије.

На основу члана 57. Закона о заштити природе,

На заштићеном подручју забрањени су радови и активности, односно извођење пројеката, који оштећују, нарушавају и мењају особине и вредности због којих је подручје заштићено.

За радове и активности, односно извођење пројеката на заштићеном подручју спроводи се поступак процене утицаја на животну средину, у складу са законом.

Планиране радове и активности, односно извођење пројекта из овог члана, носилац пројекта дужан је да писмено пријави управљачу заштићеног подручја, који је у обавези да га упозна о могућностима за обављање истих, као и о даљој процедури.

Акт из става. 3. овог члана завод издаје у форми решења. На решење из става 5. овог члана, дозвољена је жалба министарству.

У најкраћем: онај ко жели да врши истраживања у заштићеном природном добру мора да се обрати управљачу (а то смо ми).

Наша је дужност да носиоцу пројекта издамо решење којим га, на основу уредбе о заштити, одбијамо. О одбијању обавештавамо и Завод за заштиту природе.

Истраживачи су нас, као управљача, заобишли и директно се обратили заводу.

Када је одлучила да формира предузеће ,,Парк природе Мокра Гора” влада је изабрала мене за директора и задужила ме да спроводим њену уредбу! Према томе, ја као директор заштићене зоне Мокра Гора не смијем да дозволим ништа што је влада забранила, то било у супротности са мојом службеном обавезом, шта год неко мислио да ли је боље бити конобар и ренџер или рудар! Пошто не намјеравам да се супротстављам вишим циљевима новоизабране владе и ако премијер сруши раније успостављену уредбу и потпише гашење Парка природе Мокра Гора, ја ћу морати да се повучем. До тада важе прописи које је донијела Влада Републике Србије, а никако импресије о томе да ли је боље бити конобар, ренџер или рудар. Или у најбољем случају шеф сале!

Емир Кустурица

* Директор Парка природе Мокра Гора