Србија – Хрватска за улазак у финале

Од извештача "Журнала"
Мелбурн, 29. марта – Сутра у 9,20 ч по нашем времену (17,20 по овдашњем) пашће одлука ко ће у финале: Србија или Хрватска. Други полуфинални пар на Светском првенству у Мелбурну је Мађарска – Шпанија.
Наш селектор Дејан Удовичић се испрсио пред хрватским новинарима:
– Прихватамо улогу фаворита, зашто да не. То не значи да не ценимо Хрватску, напротив. Да би се победио овакав противник потребно је да се да максимум максимума. Сјајан им је центарски тандем Хинић – Смодлака. Повратак Врдољака се потпуно оправдао. Бошковић је за мене међу десет најбољих играча на свету. Ђогаш, Бараћ и Вићан су такође позната имена светског ватерпола, Јоковић, Марковић, Бурић стижу...
На питање да ли Хрвати уопште имају слабе тачке Удовичић је казао:

– Веома добро се познајемо. Неке делове тактике задржаћу за себе. Верујем да мој тим може у финале.

Наши играчи су врло умерени у изјавама. После тренинга и састанка размишљања су им иста.

– По именима Хрватска никада није била јача. Свака утакмица с њом је пуна тензије, иако је у базену спортски. Шансе су 50:50. Нека нам одбрана буде као досад, а верујем да напад може да постигне бар осам голова, – сматра Александар Шапић.

Владимир Вујасиновић, капитен репрезентације, са сутрашњим главним противником Хинићем је играо у ријечком Приморју:

– Многи сматрају да им центри због неефикасности не вреде много. Хинић и Смодлака не морају да дају голове, али када због њих буде искључен противнички играч свој задатак су обавили. Биће сигурно врло тешко, неизвесно. У полуфиналу смо. Морамо још једном да дамо максимум.

Вања Удовичић је расположен уочи спектакла:

– Традиција је на нашој страни. Дуго их побеђујемо, вероватно имају неку врсту комплекса. Сада играју много боље него раније. Имају огромну жељу да нешто ураде, посебно су против нас изузетно инспирисани. Велики је то ривалитет, посебно када је овакав улог. У Монтреалу смо их једва победили, али су наше утакмице увек такве, одлучују нијансе. С хладном главом у одбрани не треба да се плашимо. Желим само да одиграмо како знамо...

Александар Ћирић је увек против Хрвата играо сјајно, а посебно памти финале Европског првенства у Крању 2003, јер је у инциденту после утакмице повређен и морао је на операцију колена.

– Хрвати играју на све или ништа. Познајемо се одлично, биће тврдо, неизвесно до самог краја. Верујем у своје другове, навијаче, мотив.

Дејан Савић ће поново водити велики дуел с Хинићем и Смодлаком:

– Читава екипа им је за респект. Биће то велика утакмица, а наше је да пробамо да победимо. Уморни смо, али све се заборавља кад почне меч.

Осећа се лагана грозница, сваки тренутак се користи да се екипа припреми за утакмицу. Уз све то селектор Удовичић инсистира на освежењу.

– На старту смо имали увек незгодне Немце. За прво место смо се борили с Италијанима, за улазак у полуфинале с Грцима. Ако хоћемо у финале морамо да победимо Хрвате. Не сећам се да је било теже. Али шта је ту је, идемо даље, – јасна је порука Данила Икодиновића.

Хрвати су урадили све да у Мелбурну освоје медаљу. Ратко Рудић је признао грешку у експериментима с младим играчима и после лоше 2006. вратио већ отписане: Хинића, Смодлаку, Бараћа и Врдољака, који је, иако рођен 1971, убедљиво најбољи играч, стрелац и асистент у тиму.

– До сада се све одвијало како смо замислили. Први у групи, лак ривал у четвртфиналу, форма у успону, – порука је хрватског селектора Ратка Рудића. – Срби играју веома добро у одбрани. Што се напада тиче мислим да су некада били бољи и опаснији. Без обзира на све јаки су, али ако одиграмо дисциплиновано као до сада, мотивисано и стрпљиво можемо да победимо. И не само Србију већ сваку селекцију на свету.

Чувени селектор је свестан да му је ово можда и последња прилика да оправда долазак на чело хрватске репрезентације и тако се и понаша. Више него раније врши притисак с клупе, стално прича са судијама не либећи се да добије и картон. Истина, таква "игра" је прочитана, али уз хук навијача с трибина, а Хрвати очекују да ће њихових присталица бити много више, судије могу да падну под његов утицај.

Око центра Игора Хинића се доста врти у хрватској игри. Лако се избори за искључење чувара што омогућава шутерима Бошковићу, Врдољаку, Бараћу, Јоковићу и Марковићу да бомбардују противнички гол.

– Србија је једна од најбољих екипа на свету и можда је за нијансу боља од нас. Међутим, напорно смо се припремали, даћемо све од себе и ко зна шта све може да се догоди у полуфиналу, – каже Хинић.

Самир Бараћ је заједно с Хинићем члан Бреше у којој игра наш Александар Ћирић. Сви су велики пријатељи, али данас пардона неће бити.

– Дуго играмо једни против других. Нисмо без изгледа, – тврди Бараћ.

Дамир Бурић, један од млађих у хрватској репрезентацији, овако размишља уочи полуфинала:

– Можемо да победимо. Успевали смо и када су били заједно с Црном Гором. Играмо све боље и надам се уласку у финале.

И међу хрватским новинарима влада оптимизам. Нашој репрезентацији се признаје вредност, велича се Денис Шефик, али се истиче да је дошло време за Хрватску:

– Срби су остали сами. Без Црногораца није то тим из Монтреала. Јачи смо него икада, шансе су нам велике, – пише загребачки "Вечерњи лист".

-----------------------------------------------------------

На трибинама сваки четврти полицајац

Домаћин Светског првенства у ватерполу је на великим мукама због утакмице Србија – Хрватска. Треба да победи њихове острашћене присталице, кадре да и на најмањем спортском такмичењу направе инцидент великих размера.

Због тога ће, наводно, око хиљаду људи бити у обезбеђењу за ту утакмицу. Уколико трибине буду испуњене до последњег места онда ће сваки четврти бити полицајац.

Челници селекције су размишљали да заједнички подсете Фину на догађаје из Крања, али се то није догодило. Уместо тога је Перица Букић, председник Хрватског ватерполо савеза писмено затражио од Фине највеће могуће обезбеђење:

– Желимо да скинемо са себе сву одговорност. За Крањ смо платили 100.000 евра. Сада то не желимо да поновимо.

Један од његових првих сарадника бивши судија Клисовић је био још отворенији:

– Ми смо и у Крању упозорили Словенце шта може да се догоди. Они су ћутали, свесно су учествовали у читавој гужви, а као организатор нису сносили никакве последице. Зато тражимо да Фина и домаћин преузму одговорност за све што се буде догодило.

У нашем табору уопште не размишљају о могућим проблемима. Спортски директор Ненад Манојловић је рекао:

– Више пута смо организовали велике догађаје и никада никоме није фалила ни длака са главе. Нека организатори раде свој посао како треба и све ће бити у реду.

-----------------------------------------------------------

Традиција на нашој страни

Од свих екипних спортова Србија и Хрватска су у ватерполу одиграле највише међусобних утакмица. Преглед досадашњих сусрета указује да је традиција на нашој страни.

1. Олимпијске игре, Атланта 1996 – 6:8 у четвртфиналу, Хрватска друга, Југославија осма,

2. Светски куп, Атина, 1997 – 3:5 и 6:5, Југославија седма, Хрватска осма,

3. Медитеранске игре, Бари, 1997 – 8:7 у финалу, Југославија прва, Хрватска друга,

4. Европско првенство, Севиља, 1997 – 8:7 у полуфиналу, Југославија друга, Хрватска четврта,

5. Светско првенство, Перт, 1998 – 6:6 у четвртфиналној групи, Југославија трећа, Хрватска девета,

6. Европско првенство, Фиренца, 1999 – 7:9 у четвртфиналу, Хрватска друга, Југославија седма,

7. Олимпијске игре, Сиднеј, 2000 – 4:4 у групи, Југославија трећа, Хрватска седма

8. Европско првенство, Будимпешта, 2001 – 8:6 у полуфиналу, Југославија прва, Хрватска четврта,

9. Европско првенство, Крањ, 2003 – 9:8 у финалу, СЦГ прва, Хрватска друга

10. Олимпијске игре, Атина, 2004 – 11:8 СЦГ  друга, Хрватска десета

11. Светско првенство, Монтреал, 2005 – 5:4 у полуфиналу, СЦГ прва, Хрватска четврта

12. Светска лига, Београд, 2005 – 10:8, СЦГ прва, Хрватска четврта

13. Светски куп, Будимпешта, 2006 – 9:8 у групи, СЦГ прва, Хрватска четврта

Дејан Стевовић

-----------------------------------------------------------

Норма за Пекинг

Иако није успела да се пласира у полуфинале светског првенства у дисциплини 100 метара слободним стилом, пливачица зрењанинског пролетера,.Мирослава Најдановска је остварила норму за учешће на олимпијским играма у Пекингу наредне године.

Она је у квалификационој трци остварила 36. реме резултатом 57,11 секунди и тиме остварила први циљ, због којег је отпутовала на светску пливачку смотру. Мирослава још треба да наступи у "својој" дисциплини 50 метара краул, где се такође нада олимпијској норми.